Kada sam 2013. godine na Sajmu automobila u Frankfurtu prisustvovao svetskoj premijeri modela 458 Speciale, nisam ni sanjao da će to biti poslednji Ferrari sa atmosferskim V8 motorom. Ipak, Speciale je bio baš to – vrhunac evolucije atmosferskih „osmaka“ iz Maranela sa motorom u sredini.
U suštini, reč je o ekstremnoj verziji modela Ferrari 458 Italia, maksimalno orijentisanoj na performanse na trkačkoj stazi. Dizajn karoserije, koja je znatno agresivnija u poređenju sa „običnim“ Ferrarijem 458, rezultat je zajedničkog rada studija Pininfarina i Ferrarijevog stajling centra.
Glavne razlike u odnosu na standardni 458 Italia su hauba sa dodatnim usisnicima za vazduh (inspirisani modelom F40 Competizione), prošireni bočni pragovi u obliku ajkulinih peraja, veći zadnji spojler, dve ogromne izduvne cevi i temeljno redizajnirani branici sa aktivnom aerodinamikom.
Motor je tradicionalno smešten ispod potpuno providnog stakla. Pored toga, 458 Speciale ima posebno razvijene pneumatike Michelin Pilot Sport Cup 2 i 20-inčne točkove. Prava „pikanterija“ su trkačke trake koje su bile dostupne u različitim kombinacijama boja. Crveni primerak na debiju u Frankfurtu je imao možda i najlepšu, a svakako najprepoznatljiviju belo-plavu kombinaciju.
4,5-litarski V8 agregat oslobađa 605 KS pri 9000 obrtaja u minutu (35 „konja“ više nego 458 Italia), što je dovoljno za ubrzanje do „stotke“ za tri sekunde i maksimalnu brzinu koja premašuje 325 km/h. Ubrzanje od 0 do 200 km/h traje 9,1 sekundu. Za prenos snage na zadnju osovinu služi sedmostepeni F1 menjač sa dvostrukim kvačilom. 458 Speciale je težak 1290 kg (90 kg manje od modela Italia), a odnos težine i snage iznosi 2,13 kg po jednoj konjskoj snazi.
Elektronski sistemi su takođe ažurirani i uvedena je kontrola ugla bočnog klizanja (SSC), kako bi se poboljšala kontrola automobila prilikom ekstremno sportske vožnje. SSC vrši trenutnu analizu bočnog proklizavanja automobila, upoređujući ga sa ciljnom vrednošću, a zatim optimizuje upravljanje obrtnim momentom i njegovu raspodelu između dva točka. Tu su i kontrola trakcije F1-Trac i elektronski diferencijal E-Diff. 458 Speciale je na fabričkoj test stazi Fiorano postigao vreme od 1 minuta i 23,5 sekunde, što je za 1,5 sekundu brže od Ferrarija 458 Italia.
Godinu dana nakon modela Speciale, na Sajmu automobila u Parizu 2014. je debitovala kabriolet verzija 458 Speciale A („A“ je skraćenica za „Aperta“, što na italijanskom znači „otvoren“).
Aperta je praktično kupe-kabriolet, jer ima tvrdi sklopivi krov od aluminijuma ali i slične performanse kao kupe. Ferrari je napravio 1309 primeraka modela 458 Speciale i samo 499 primeraka verzije Aperta.
U trenutku nastanka ovog teksta, Ferrari ne samo da više ne proizvodi modele sa atmosferskim V8 motorima, nego pravi nekoliko hibrida, a za blisku budućnost najavljuje i potpuno električni model.
Ferrari 458 Speciale je, dakle, zaista specijalan – po motoru, po malom broju napravljenih primeraka (posebno Aperta) ali i po jedinstvenom doživljaju u vožnji kakav može da pruži samo stari dobri atmosferski V8 iz Maranela. Uz to, prilično je sigurno da Ferrari više nikada neće napraviti ovakav automobil.
Autor: Miloš Vasin
Foto: Ferrari
