Početkom juna 2004. godine, Dacia, malo poznata marka van granica Rumunije, predstavila je svoj prvi moderni automobil. Danas kada Logan slavi 20. rođendan red je da se osvrnemo na model koji je bukvalno oživeo rumunsku autoindustriju.

Pre rođenja Logana, rumunska autoindustrija je životarila s modelima poput Dacije Solenze i Daewoo Matiza. Ako se vratimo 20 godina u prošlost, Rumuni su u dve fabrike prozvodili oko 120.000 automobila godišnje, a glavnina proizvodnje se odvijala u Mioveniju, Dacijinoj fabrici koju od 1999. kontroliše Renault.

Shodno skromnom rumunskom tržištu, te 2004. godine oko 40 posto svih novih automobila prodatih na domaćem tržištu činila je Dacia, a oko 20 posto marka Daewoo. Praktično, uvoz je zauzimao tek nešto više od 40 posto ukupnog broja novih automobila prodatih u ovoj istočnoevropskoj zemlji, navodi Klix.ba.

Novi Logan pokrenuo rumunsku autoindustriju

Budući da je fabrika Daewoo u tom periodu bila u zastoju, uvođenje Dacije Logan bilo je s nestrpljenjem očekivano od strane industrije i kupaca, pa čak i rumunske vlade kojoj je očajnički trebalo da poveća stopu izvoza kako bi se oživela ekonomija.

Pre dolaska Logana, prvi moderni automobil s bedžom Dacije pojavio se nakon što je, u saradnji s novim vlasnikom, Renaultom, na tržište stigla modernizovana verzija modela Dacia Nova. Tačnije, stigla je Dacia SuperNova, limuzina opremljena motorom i menjačem s polica francuske marke. U tom tranzicijskom periodu stigla je nešto poznatija Solenza, koja je tačno najavila i otkrila ono što će predstavljati Logan, model s kojim bi Dacia konačno mogla da si priušti povratak na strana tržišta.

Istorija kaže da je upravo model Logan, starteški predviđen ugovorom o privatizaciji marke Dacia, rođen nakon što je Louis Schweitzer, tadašnji predsednik i izvršni direktor grupe Renault na poslovnom putu u Rusiji primetio kako dobro se prodaju pristupačni i jeftini modeli Lade u odnosu na skuplje modele zapadnih konkureneta.

Limuzina za šaku evra

Ruski automobili sa značkom Lade, a možemo pretpostaviti da su za oko Schweitzeru zapali modeli Lada 110, Samara i Riva, bili su tehnički zastareli, ali su zadovoljavali lokalnu potražnju i to u velikom broju. Ono što se danas Renault, Volkswagen i Stellantis trude da ponude pristupačni električni auto ispod 20.000 evra, kod Schweitzera se po povratku s putovanja rodila ideja projektu za automobil vrednosti 5.000 evra.

Švajcarski biznismen je dao tek dve smernice inženjerima i dizajnerima o tome kakav to auto treba da bude za taj skromni iznos. Radilo se o tome da je to trebalo da bude vozilo srednje veličine i da je namenjeno porodičnim kupcima.

Druga, nezvanična, verzija ideje o proizvodnji automobila za šaku evra pripadala je pokojnom direktoru Dacije, Constantinu Stroeu, koji ju je navodno podelio sa svojim poslovnim partnerom Schweitzerom, tokom perioda dok je lobirao za investiciju francuskog brenda.

Bilo kako bilo, istina je negde na sredini, a toj sredini 2. juna 2004. rođen je limuzinski Dacia Logan. Renault je od starta imao ideju da stotine novinara iz raznih delova Evrope prvo pozove u Renaultov Techno centar u blizini Pariza, a zatim na prve testne vožnje po makadamu i lošim putevima istočne turske pokrajine Kapadokija, koja je bila savršen testni poligon za robusnu i jeftinu limuzinu. Stotine novinara, koji su tada uglavnom pisali za mesečne printovane magazine, ukrcano je na avione po evropskim aerodromima s olovkama, diktafonima i skromnim ručnim prtljagom, u nadi da će otkriti tajne jeftine limuzine.

Videlo se da će model koji je nastao na robusnoj platformi Clija 2 (koja je posle poslužila bukvalno za celu gamu Dacija vozila) imati konačno šta da pokaže i na istoku i na zapadu Evrope.

Koliko god pojedinci s podsmehom komentarisali njegov izgled, Logan je zaista imao robusno vešanje koje je trpelo kratere po putevima kao da se radi o mnogo skupljem vozilu. Dobro, njegov izgled je zaista bio miks emocija, od zanosa do depresije i razočarenja, pa sve do kompromisa koji bi doprineo zaključku da je to daleko bolji auto od svega što je Dacia ikad pre proizvodila.

Brzo se uvukao pod kožu Francuzima

Prodaja je krenula na jesen 2004. godine. Međutim, već 2005. godine proradio je i marketing, koji je od Logana pravio best-buy kupovinu, pa smo na putevima počeli da viđamo i opremljenije verzije. Upravo te godine Dacia je proizvela skoro 175.000 jedinica, što je već tada bilo skoro dvostruko više od proizvodnje koje su Rumuni realizovali godinu pre. S natpisom, Logan by Renault, imao je dobre preporuke upravo zbog veze se Francuzima.

Te iste 2005. godine Logan je stigao i na francusko tržište, iako, u početku, menadžment Dacije nije planirao izvoz automobila u zapadne zemlje, već samo u istočnu Evropu, Rusiju i severnu Afriku. Međutim, u Francuskoj je nastala pomama i efekat Logan je uzeo maha. Naime, sredinom 2005. godine Logan se našao u više od 400 prodajnih salona u Francuskoj, a nedugo posle toga 82 španska koncesionara su izložila jeftinu rumunsku limuzinu u prodajnim salonima.

Francuzi su bili skeptični smatrajući da će Renault propasti zbog korišćenja marke koja je u Francuskoj bila gotovo nepoznata, ali i zato što je automobil daleko ispod standarda drugih proizvođača. Međutim, mediji su pisali da Logan ima adute da privuče mnoge kupce zasićene složenošću elektronskih sistema koja su tada bila u ekspanziji kod drugih proizvođača, a najviše su isticali njegovu cenu koja je privukla kupce s ispodprosečnim primanjima.

Loganova osnovna cena u Francuskoj od 7.500 evra je bila 400 evra niža od Lade 110, 700 evra niža od Fiat Pande ili Citroena C1 i oko 1.500 evra niža od Renault Twinga, zabeežili su novinari Le Mondea u leto 2005. godine.

Rumun se na račun kvalitetno osmišljenog marketinga brzo uvukao pod kožu kupaca Zapadne Evrope. Teško nadmašiv odnos kvaliteta i cene, trogodišnja garancija koju nisu imali ni automobili renomiranih evropskih proizvođača, prijatna jednostavnost i komfor u kabini kojem su teško mogla da pariraju čak i luksuzna vozila poput Peugeota 607, bili su marketinški aduti koju su bili lako "prodati" kupcima koji su iznad svega videli jaku i stabilnu vezu para Renault i Dacia.

Trenutni uspeh

Možda će delovati neverovatno, ali Logan je na zapadnom tržištu ostvario trenutni uspeh, jer su francuski koncesionari u prvoj nedelji uspeli da prodaju više od 2.200 primeraka, što je marki dalo pravi zamah za širenje po ostatku Evrope. Rumuni će i danas citirati čuvenu izjavu Călina Popescua Tăriceanua, tadašnjeg premijera Rumunije, koji je bio pozitivno ljut.

"Nemamo dovoljno automobila koliko tržište zahteva."

Uspeh Logana je počeo da se širi poput kuge, pa je Renault morao da organizuje proizvodnju u više različitih fabrika, a auto se brzo našao i na drugim kontinentima.

Danas, kada Logan obeležava 20. rođendan Dacia je potpuno drugačija marka s mnogo većim uspesima koju ostvaruje na račun drugih modela poput Sandera i Dustera. Ipak, Dacia ne okreće leđa Loganu koji je pomogao da radikalno promeni lice rumunske autoindustrije.

Izvor: Klix.ba

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Dacia