Rumunija je bila jedna od zemalja socijalističkog bloka gde inženjerstvo nije imalo veliku tradiciju, ali je rukovodstvo države bilo željno da proizvode sopstveni automobil. Sredinom šezdesetih, Rumuni su postigli dogovor s francuskim Renoom, od kojeg su dobili licencu za model Reno 12.
Prva rumunska verzija Dačije 1300 izašla je iz fabrike u Mioveniju 23. avgusta 1969. Ovaj automobil bio je deo proizvodnog programa kompanija duže od 35 godina.
Rumunija je htela pouzdan porodični automobil, ali i povoljan i da ima motor ne veći od 1.300 kubika. Iako su u priči bili i Alfa Romeo, Fijat, Ostin, Peži i drugi, ipak je odabran Reno.
I Reno 12 i Dačija 1300 lansirani su iste godine u razmaku od nekoliko dana. Iako je model 1300 vremenom unapređivan, poboljšana mu je i potrošnja goriva (kretala se oko 7,5 do osam litara na 100 kilometara pri brzinama oko 90 km/h), problemi nastaju kada je zaustavljena ugradnja delova iz uvoza. Najveći problem ovog modela bila je korozija, a klima uređaj, vazdušni jastuci i ABS kočnice nikada nisu bili u ponudi.
U poslednjih nekoliko godina proizvodnje, modeli nastali na bazi Dačije 1300 koštali su nešto više od 4.000 evra i solidno su se prodavali.
Istorija Dačije
Kratki istorijat kompanije istaknut na sajtu Dačije pokazuje da je Mioveni u to vreme bio samo selo. Dačija je izgrađena na temeljima fabrike otvorene 1943. između Miovenija i susednog sela Kolibašija, a koja je služila za proizvodnju motora za letelice i opremu.
„Ugovor s Renoom sklopljen je u septembru 1966. na period od 10 godina. Taj dokument je dozvoljavao da, dok model Reno 12, koji je tada još bio u fazi prototipa, ne bude spreman za izlazak na francusko tržište 1969. godine, krene proizvodnja privremenog modela. Iako su Rumuni hteli da proizvode model R16 odluka je na kraju ipak pala na Reno 8, pre svega zbog troškova“.
Gradnja fabrike počinje početkom 1967. i završena je za nešto više od godinu dana, u maju 1968. Vodi se kao fabrika u Piteštiju iako je Pitešti od Kolibašija udaljen 12 kilometara.
Prvi R8 proizveden je 3. avgusta 1968. i poneo je naziv Dačija 1100.
Naziv brenda Dačija potiče od naziva za teritoriju današnje Rumunije u vreme Rimskog carstva.
Zvanično otvaranje fabrike organizovano je 10. avgusta 1968. i prisustvovao je prvi čovek države Nikolae Čaušesku. Poklonjen mu je jedan od prvih proizvedenih automobila, a tokom prvih pet godina sa traka je sišlo više od 37.000 komada Dačija 1100, navodi se na sajtu Dačije.
„Po isteku prvog ugovora s Renoom, započeti su novi razgovori koji su u junu 1978. rezultirali okvirnim sporazumom o sklapanju modela Reno 18 u Rumuniji. Sporazum nikada nije potpisan iako su uslovi bili prilično naklonjeni Rumunima. Fabrika je tako ostala sa ponudom koja je gotovo u potpunosti bila domaće proizvodnje“, stoji u opisu.
Početkom osamdesetih, fabrika menja naziv u IAP (Intreprinderea de Autoturisme Pitesti). Proizvodila je 300 vozila dnevno i zapošljavala više od 20.000 radnika.
„Ponuda je proširena restilizovanom verzijom modela 1300 koji je nazvan Dačija 1310. Tokom vremena, doživeće nekoliko promena i u dizajnu i u mehanici. Međutim, kvalitet proizvodnje pada nakon 1980“, navode na sajtu.
Dačia je 1983. pokušala i sa lansiranjem prvog pikapa, koji je bio uspešan, a nakon revolucije, u prodaju je 1991. izbačen model 1325 (unapređena verzija modela 1320). Ovaj model ipak nije bio uspešan uprkos imenu koje je asociralo na novostečene slobode i do 1996. proizvedeno je oko 5.200 komada.
Još jedan pikap lansiran je 1992 – model Dačija 1309 koji je bio namenjen pre svega kineskom tržištu i pomogao je da se prebrodi kriza u prvoj polovini devedesetih kada je tržište automobila u Rumuniji palo 40% za samo dve godine.
Prodaja fabrike Renou
„Krajem devedesetih, nakon teških pregovora sa Renoom, postignut je novi sporazum. Ugovor je potpisan 2. jula 1999. predviđao je da do 2004. bude lansiran automobil po ceni od 6.000 dolara (budući Logan), a koji bi bio namenjen zemljama u razvoju“, navode u kompaniji.
Reno grupa stekla je 51% akcija Dačije za 50 miliona dolara i obavezala se da investira 219 miliona dolara do 2003. Ovaj posao doneo je modernizaciju fabrike kako bi uspela da proizvede povoljan, a kvalitetan model.
Prvi model nakon preuzimanja fabrike bila je Dačija SupeRNova iz 2000. godine i na lokalnom tržištu se dobro prodavala.
U prvoj deceniji ovog veka, proizvodnja fabrike dostigla je čak 350.000 automobila.
Logan sa pet i sedam sedišta iznenadio je tržište i posebno dobro prošao u zapadnoj Evropi.
Razvoj ponude je nastavljen lansiranjem Sandera, Sandero Stepway-a i novog Logana. Sa modelom Spring, Dačija se uključila i u trku na tržištu električnih automobila.
Izvor: Forbes.n1info.rs
Foto: Ahiva Autoblog.rs / Dacia
Video prilog:
