Crvena Zastava je u Kragujevcu na današnji dan, pre 16 godina zaključila proizvodnju Yuga, funkcionalnog i nelošeg malog auta, uvedenog 1980., koji je 1985. (pre)ambiciozno upućen i na američko tržište…
Priča o automobilu Jugo, kasnije Yugo, u velikoj meri je nalik na priču o danas nepostojećoj državi u kojoj je nastao. Izvorno pisan ‘po domaće’ i namenjen modernizaciji jugoslovenskog voznog parka, bio je baziran na mehanici Fiata 127, pobedniku u izboru za ‘Evropski automobil 1972. godine’, s funkcionalnijom karoserijom. Izvorno, koncept je 1969. uveo Autobianchi A112.
Proizvodnja Juga je pokrenuta 28. novembra 1980., kako bi prvi primerak montažnu traku mogao da napusti dan kasnije, na tadašnji Dan republike. Gabaritima 349 x 154 x 134 cm bio je 10,5 cm kraći, centimetar širi i dva niži od 127-ice, a međuosovinsko rastojanje od 215 cm je bilo 7,5 cm kraće.
Iza oznake Jugo 45 krio se provereni OHV 4-cilindraš, serije F100, zapremine 903 ccm.
Nakon modela Zastava 101 (Stojadina), drugi ‘potpuno domaći’ auto je inače trebalo da ponese oznaku 102, a prvi primerak je obećan ‘Najvećem sinu naših naroda i narodnosti’. U poslednji tren, kao iznenađenje, saznalo se novo ime – Jugo 45
Kad je 1985. došlo do mogućnosti (pre)ambicioznog izvoza u SAD, stiglo je pisanje s ipsilonom i značajna poboljšanja detalja i kvaliteta. Ali ni to nije bilo dovoljno da, uprkos vrlo dobrim početnim prodajnim rezultatima, na kraju ne izbije na loš glas i završi na ili pri vrhu većine lista najgorih automobila ikada proizvedenih. Izvozio se u Nemačku, Francusku, Poljsku, Veliku Britaniju... gde su ga najviše kritikovali, proglašavali ‘najgorim autom ikad proizvedenim’. A objektivno, bio je savremeniji i kvalitetniji od dobrog dela drugih istočnoevropskih automobila, ali jednom stečen loš glas ostaje zauvek.
Tokom 1990. brendiran je, za italijansko tržište, i kao Innocenti Koral.
Tokom 28 godina proizvedeno je ukupno 794.428 primeraka ovog automobila koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji ovih prostora, gotovo jednako kao njegovi slavni prethodnici ‘Fića’ i ‘Stojadin’.
Posle izbijanja rata i raspada Jugoslavije kragujevačka Crvena Zastava gubi veliki deo kooperanata, jer su mnogi dobavljači bili iz drugih republika, koje su tada postale samostalne države. Proizvodnja malih serija modela ipak je nastavljena još gotovo dve decenije, uz mnogo promena imena, dizajnerskih i mehaničkih detalja, a poslednji primjerak s proizvodne trake je sišao nakon što je već postignut dogovor o preuzimanju kragujevačke firme od strane Fiata.
Izvor: Autoportal.hr
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Crvena Zastava
Video: Aljazeera
