Kada je 1972. godine predstavljen na sajmu u Torinu, Fiat 126 je imao nezahvalan zadatak da nasledi legendarni model 500. Dok je "Nuova 500" bio zaobljen i emotivan, Fiat 126 je bio uglast i neobičan, taman da bi zadovoljio trend 70-ih godina, navodi Klix.ba.
Dante Giacosa, tvorac modela 500 i Topolino, kasnije je izjavio da Fiat želi samo minimalno da poveća troškove proizvodnje uz čuvenu opasku: "Činilo se nemogućim dati izgled obliku koji ne izaziva žalosne uspomene na 500."
I tako je Fiatov dizajner Sergio Sartorelli dizajnirao nešto veću, ali potpuno novu karoseriju. Uglasti dizajn u stilu ranih 1970-ih, s pozitivnim sporednim efektom pružanja prostora za četiri osobe.
Nova karoserija je zadržala poznato međuosovinsko rastojanje od 1,87 metara, ali je dužina blago povećana na 3,05 metara. Najveća prednost bila je mogućnost smeštaja četiri osobe. Ovo je takođe eliminisalo potrebu za razvojem skupe nove platforme, a i majstori su trljali ruke jer je koncepcija pozadi instaliranog pogona manje-više ostala ista.
Tutnjavi dvocilindarski motor sa 594 ccm i 23 KS je omogućavao maksimalnu brzinu od 105 km/h. Praktičnost je poboljšana premeštanjem rezervoara za gorivo ispod zadnjeg sedišta, što je prostor za prtljag povećalo s 30 na 100 litara.
U januaru 1974. godine, i sklopivi krov je bio dostupan i za model 126. U početku je Fiat 126 u Italiji koštao 795.000 lira, a kupci su iskoristili priliku: Do 1980. godine, 1,35 miliona vozila sišlo je s proizvodne trake.
Ali nekih 2.000 kilometara dalje od Italije, Fiat 126 će postati simbol cele nacije i otići mnogo dalje od Evrope. U Poljskoj, automobil je proizveden po licenci između 1973. i 2000. godine od strane "Fabryka Samochodów Małolitrażowych" (FSM) (u prevodu: Fabrika za vozila male zapremine, Fabrika malih automobila) u Bielsko-Białoj pod nazivom Polski-Fiat 126p.
S nadimkom "Maluch" (što znači "mali" ili "patuljak"), Fiat 126 je postao simbol mobilnosti cele nacije. Uprkos ceni od 70.000 zlota (oko 20 mesečnih plata), potražnja je bila toliko velika da je 1975. godine otvorena druga fabrika u Tychyju.
U početku, Polski Fiat je bio gotovo identičan osnovnom italijanskom modelu: razlike su uključivale podignutu šasiju, modifikovanu zadnju masku i prednja sočiva pokazivača smera, koja su u Italiji bila prozirno bela, a na drugim tržištima narandžasta. Da bi se razlikovao od originalnog italijanskog automobila, u naziv je dodato slovo "p".
Tokom 1980-ih model je kontinuirano unapređivan uz plastične branike, nova svetla, bolju instrument tablu i poboljšane kočnice. Model 650E iz 1983. imao je veći stepen kompresije i revidiranu glavu cilindra, što je smanjilo potrošnju goriva za pet posto. Godine 1987., 126 BIS je krenuo u proizvodnju s vodom hlađenim motorom od 704 ccm i 26 KS. To je omogućilo velika vrata prtljažnika i prtljažnik od 100 litara, iako je motor patio od termičkih problema. Ipak, maksimalna brzina je bila 116 km/h, a 126 je ubrzavao do 100 km/h za "samo" 33, umesto 47 sekundi.
Fiat 126 je osvojio srca vozača širom sveta. Između 1985. i 1989. godine, na primer, preko 23.000 Malucha izvezeno je u Kinu, gde su korišćeni kao taksiji u mnogim kineskim gradovima. Samo u gradu Wengzhou bilo je 5.000 takvih taksija. Ali to nije bio kraj prekomorskih putovanja. U Australiji je pronašao malo tržište između 1989. i 1992. pod imenom FSM Niki. U to vreme, bio je najpristupačniji automobil u Australiji. Za jedan Holden V8 moglo se kupiti pet Nikija.
Fiat 126p je takođe bio uspešan na Kubi, gde je bio jedan od najprodavanijih automobila svog vremena, a procenjuje se da danas postoji oko 10.000 jedinica. Njegov nadimak tamo bio je "Polqi" ili "Polaquito" (mali Poljak).
Fiat je plasirao 126 u Nemačkoj s mnogim posebnim modelima i pre svega s njegovom cenom. Tako je 1986. godine Fiat 126 koštao tačno 7.790 DM, što ga je činilo 2.000 DM jeftinijim od najjeftinije Pande. U brošuri je čak pisalo: "Ako putujete s četiri osobe, cena pada gotovo na nulu: manje od pet feninga po osobi!"
Čak su ga i u bivšoj Jugoslaviji vozači nazivali "Peglica" zbog oznake 126PGL.
Između 1991. i 1995. godine, proizvodila se i kabriolet verzija, koja se izvozila u Zapadnu Evropu pod nazivom POP.
Kada je 22. septembra 2000. u podne poslednji žuti "Happy End" napustio proizvodnu liniju, završila se era malenog automobila koji je motorizovao milione vozača. Od ukupno 4,7 miliona proizvedenih primeraka, poljske fabrike dale su najveći doprinos ovoj impresivnoj cifri.
Izvor: Klix.ba
Foto: FSM / Fiat