Reportaža : Poslednji stojadin i „jugo“ glancani suzama

Preuzeto sa : Blic.co.yu

U hali montaže, u fabrici koja se nekada zvala „Zastava”, a sada je „Fijat automobili”, traka se i dalje vrti. Polako, ali sigurno. Prave se poslednji „kečevi”. I putuju u istoriju. Krenuli su da se sklapaju pre ravno 37 godina. Za par dana, u petak, treba da izađe broj 1.273.532. Posle toga - tačka. Tačnije, „fijat”! 

Poslednji „jugo” je napravljen u „Zastavi” zvanično još 11. novembra. Ali, ako je zadnji, nije i poslednji. Jer, još stotinak ih čeka kraj trake da se u njih ugrade neophodni delovi. Njega, crvenog mučenika, izglancanog i okićenog cvetnim ikebanama, kao da je pošao na neku svadbu da vozi mladu, juče su ponovo vratili na kraj trake, i postavili ga na valjke, da se po ko zna koji put slika. I opet je neka radnica pustila suzu. I opet su svi hteli da se slikaju s njim. Prava porodična fotografija.
- Trideset godina radim u ovoj fabrici. Počeo sam na „kecu”, a sada ću i da završim na njemu. I to će da bude zadnja leva brava. Nju ću ja da namestim. Ovo su dobra kola, za naše pare odlična. Ko će da kupi ovakav auto, pristojan, sa četvora vrata, da ima gepek, da može cela porodica da se vozi, za ove pare. Žao mi je, ne samo meni, što se više ne pravi. Ali, ja ne mogu u penziju, i hoću da radim i za nove gazde. Praviću i „fijat”, učim već engleski, pomalo se razumem i u kompjuter... Šta ću, moram da se borim, imam još puno do penzije - kaže Stojan Rajković.
Zajedno s njim, vrata i delove koji im pripadaju, montira Milojka Minić. Ona je u „Zastavi” 29 godina. I ona je počela na „kecu”.
- Žao nam je svima. Ovo sada što radimo, kao da ostavljamo za uspomenu. A ovi naši automobili su bili fantastični - jeftini, jednostavni, prosti. Malo treba za održavanje, malo i za popravku. Svako zna da ga opravi i sredi. A delovi su jeftini... Ali, naučićemo nešto novo, ako treba. Od nečeg mora da se živi, pa ćemo da pravimo i „Fijatove” automobile - priča Milojka.
U lakirnici nalazimo bračni par, Mirjana i Živoslav Milovanović. Ona tu radi 27 godina, on 31 godinu. Imaju i dva sina. Tu, u farbari su se upoznali, tu se rodila ljubav, od ove fabrike decu su podizali. I sada, kada se sve gasi, oni su tu, zajedno, na istom mestu, u istoj smeni...
- Radio sam, bre, u kabini za farbanje 24 godine. A znaš li ti šta je to, i kako je... Strašno je... Kada izađeš, samo ti se oči vide. A boju sam osećao nosom. Znam kakva je farba kada je omirišem. Znao sam za dan da ofarbam 56 automobila, pa ti računaj. Puta 30, pa puta 12.... - računa Živoslav.
Njih dvoje, sada su na doradi automobila, ispravljaju greške, takoreći udaraju im zadnji glanc. A radiće opet. Mogu, kažu, i hoće. Stao je i srpski „punto”. Ostalo je još par komada, a onda gotovo... Ako se bude pravio i dalje, zvaće se „punto klasik” i nosiće oznaku „fijat”. Sa „Zastavom” je gotovo.
Na izlazu iz „Zastave”, čuvar pita gde smo bili. Isto su pitali i kada smo ulazili... Revnosno, ali sa nekim čudnim strahom. A taj strah, na prvi pogled nevidljiv, provejava ovom ogromnom kragujevačkom fabrikom. Svi su uplašeni, i radnici, i rukovodioci... Ovi drugi, čini se, malo više. Stigao je veliki gazda, i jedno je sigurno - ništa više neće biti kao pre.

Brojke

Od kako je počela proizvodnja automobila u „Zastavi”, u Kragujevcu (1953) napravljeno je 4,2 miliona četvorotočkaša,
od kojih je oko 650.000 vozila plasirano na tržišta 76 zemalja širom sveta. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka samo na tržište SAD izvezeno je 147.000 „jugića”!
Kao rekordna godina u istoriji „Zastave” upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. „Zastava” je tada imala 53.337 zaposlenih, a u njenu proizvodnju bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 gradova tadašnje Jugoslavije.
Od ukupnog broja automobila „fića” je napravljeno 923.480, „juga” 794.428, „floride” 29.950, kao i 1.273.532 „zastave 101” - popularnih „kečeva”!

Od viceva do filmskih uloga

Osim što je zamenio „fiću” na mestu pravog narodnog automobila i što je bio izvozni adut bivše Jugoslavije na američkom tržištu, „jugo” je imao i nekoliko filmskih uloga, i to u holivudskim u ostvarenjima. U blokbasteru „Umri muški 3” vozio ga je slavni Brus Vilis, pojavio se i u filmu „Ko je ubio Monu”, „jugo 45” glavni je rekvizit u jednoj od ovogodišnjih najgledanijih tinejdžerskih komedija, a može se videti u jednom spotu grupe „Metalika”. To je automobil o kome je, verovatno, smišljeno najviše viceva, od onog da mu grejači zadnjeg stakla služe da nam se ne smrznu ruke dok ga guramo, a da su mu kočnice i svetla „dodatna oprema”, do toga da se dihtovanje ovog automobila proverava, tako što se u njega uveče stavi mačka i ako je ujutro unutra - dihtuje. A cinici kažu da će uteha pasioniranim vlasnicima „jugića” stići na onome svetu gde će svi oni sigurno otići u raj. Zato, što su pakao već prošli!

Autor : Nebojša Radišić 

Foto : Nebojša Radišić