Preuzeto sa : Politika.rs
„Jugo” je konačno sišao sa proizvodnih traka i definitivno postao istorija, da bi postao predmet istraživanja – i pravih istoričara. Za 2. mart je naime najavljena premijera knjige Džejsona Vuića, profesora istorije sa Vudbridž koledža (država Virdžinija), sa provokativnim naslovom: „Jugo: uspon i pad najgoreg auta u istoriji”.
Ali, epitet „najgori” samo je marketinška provokacija: studija, koja je, prema prvim ovdašnjim prikazima, veoma dobro istražena i pitko napisana, u stvari je hronika jednog poslovnog i istovremeno političkog poduhvata, koji je spektakularno počeo i isto tako gromko je propao. Profesor Vuić (Amerikanac srpskog porekla, koji je jedno vreme živeo u Somboru i Novom Sadu), naime, piše o automobilu, ali i o ljudima i političkim okolnostima koje su deo te priče.
To je, dakle, na neki način i hronika o Jugoslaviji osamdesetih, željnoj da poveća svoj izvoz i uravnoteži spoljnotrgovinski bilans, o američkom preduzetniku Malkolmu Briklinu, koji je započeo mnoge poduhvate (i čija je glavna veština bila da iz svakog izađe pre nego što propadne), američkim diplomatama, pre svega o ambasadoru Lorensu Iglbergeru, a širi plan svega je nesvrstana SFRJ kojoj Amerika, u okolnostima kada se nije znalo da će se pasti Berlinski zid i sa pozornice nestati Sovjetski Savez, želi da pomogne. „Zastava” je tako u rekordnih šest meseci uspela da, uz pomoć Briklinove ekipe, sebe reorganizuje za proizvodnju preuređenog „juga” (kome je baš zbog Amerike tada dato to ime). Automobil iz „egzotične zemlje” je potom uspeo da prođe rigoroznu američku „homologizaciju” i na tržište izađe sa glavnim adutom, koji nije bio ni u dizajnu, ni u snazi ni u kvalitetu, nego – u ceni. U vreme kada je najjeftiniji novi auto na američkom tržištu koštao 9.113 dolara, „jugo” je ponuđen za samo 3.995.
To mu je donelo besplatan publicitet koji se meri milionima dolara. „Jugo” je ovdašnju premijeru imao 1985, postavši instant hit i u anale američke automobilske istorije je ušao kao najbrže prodavani auto iz Evrope na američkom tržištu.
Euforija je trajala godinu dana, koliko je bilo dovoljno da se proda 160.000 komada, ali i da „Zastavin” proizvod pokaže sve mane samoupravnog sistema kontrole kvaliteta. „Jugo” postaje predmet viceva (pretraga „yugojokes” na „Guglu” danas nudi čak 36.000 stranica). Među tim šalama ima i istinski duhovitih i originalnih („proizvođač ’juga’ je upravo smislio najsigurniji način da spreči krađu svojih automobila – povećao je pločicu sa imenom” – glasio je svojevremeni vic jednog od najpoznatijih ovdašnjih TV komičara Džej Leno), mada je većina samo obrada starih fazona o lošim automobilima. (Sa po jednim vicem o „jugu” inače počinje svako poglavlje knjige profesora Vuića koja ima 272 strane, izdavač je „Hil and Vang”).
Briklin je svoj udeo u firmi „Jugo Amerika” prodao 1988. za 40 miliona dolara, a firma je bankrotirala i likvidirana 1991. (Briklin je i dalje u automobilskom biznisu, sada se, sa firmom „Vizionarna vozila” bavi električnim automobilima). „Jugo” se inače ovih dana pominje i drugim povodima, kada posle nedavnog sajma automobila u Detroitu eksperti recikliraju temu o najlošijem autu svih vremena. „Jugo” je opet u najužem izboru, ali nema konsenzusa da je zaista bio najgori u istoriji. Prema profesoru Vuiću, on je, u stvari, bio „predodređen” da dobije takvu titulu. Sama činjenica, smatra profesor, da je prošao američke testove bezbednosti i emisija, dokaz je da je bio „relativno pristojan auto”. Nije bio najgori čak ni na „kreš” testovima: tu titulu je tada poneo „isuzu”. Titulu prva tri automobila po stopi fatalnih udesa na 10.000 vozila poneli su tri domaća „ševroleta”, a ne jugoslovenski „jugo”. Lošem imidžu je doprinelo mnogo toga, od činjenice da je bio najjeftiniji (a auto je statusni simbol), pa do toga da je dolazio iz „komunističke” zemlje.
Uostalom, titula najgoreg bi sigurno pripala „trabantu” ili „zaporošcu”, da se bilo koji automobilski proizvod iz istočnog bloka odvažio da kroči na najzahtevnije tržište sveta. „Jugo” se pak isprsio, a gledajući unazad, mogao je, da je bilo više poslovne spretnosti, industrijske discipline u Kragujevcu (i drugačije sudbine Jugoslavije), da prođe i mnogo bolje
Pokušaj da među dilerima polovnih automobila ovim povodom vidimo kako stoji „jugo” doneo je mršav rezultat. Samo jedan prodavac je u svojoj garaži imao dva „juga”, oba iz 1988, koja su prešla po oko 150.000 kilometara, i, kako predočava, u odličnom su stanju (jednom je samo neispravan pokazivač goriva). Kupio ih je polovne 1997, i vozio „po jednom nedeljno”. „Odlični su da se provozate za zabavu i usput privučete mnogo pogleda”, ističe u svom oglasu. Cena: po 2.200 dolara. Prodaje ih, inače, zato što bi želeo da „više bude vozač, a manje kolekcionar”.
Autor : Milan Mišić
Nije bio Yugo najgori u istoriji,tu titulu bi mogli da ponesu mnogi ruski automobili,a ni Skoda u to doba nije bila mnogo bolja.
taj koji je napisao tu knjigu nezna da postoji i istocna evropa neznam dali je imao cast da vidi a kamoli da vozi zaz 968 zaporozac ili wartburg kao naj nestabilniji auto
moram da dodam nijedan auto nema toliko homologacija kao jugo sto znaci da moze da se prodaje na svim trzistima, i nemao posle toliko godina proizvodnje
umrite dusmani!!! kakav je takav je nas je, i nema tog ko ga nije bar jedamput vozio!
Yugo je bio jedan od prvih evropskih automobila koji su se prodavali u SAD. Fiat, zahvaljujući kome Zastava više ne postoji, je krajem osamdesetih mogao samo da sanja kako prodaje svoja vozila na američkom tržištu. To su potvrdili i tadašnji testovi, koje nije prošao nijedan njegov model. I nije kriva Zastava za sopstvenu propast, već ova naša bedna vlast, poslednjih 20 godina, a naročito poslednjih 10. Da smo svi bar malo poštovali ono što smo imali,ko zna gde bismo sada bili.
Predraze, imas nagradu za najvecu gomilu budalastina na najmanje prostora na ovom blogu.
To da je yugo jedan od prvih evropskih automobila na trzistu USA ne bi lupio da si procitao bar pola strane teksta iz bilo kog auto casopisa, ma iz bilo kojih novina, iz Burde ako treba.
Tvrdnja da je fiat upropastio zastavu samo pokazuje da nista ni o cemu ne znas, samo imas zelju da nesto kazes, ma koliko glupo bilo. Da nije od fiata kupila licencu za proizvodnju kola, zastava nikad ne bi ni nastala, tj pravila bi samo oruzje. Ficu nisu projektovali pod nekom sljivom na lepenici...
A ako mislis da ce ti fiat dati licencu da proizvodis isto sto i on i da to onda prodajes po svetu i zauzimas mu mesto na trzistu - to bas u praksi ne ide tako. Ogranicenja koja je fiat nametao zastavi proizvod su ugovora o licenci, koji zastava nije morala da potpise. Mogla je da konstruise i proizvodi svoj auto, svojom tehnologiom. Samo bi onda prvi primerak sa proizvodnih traka sisao 2029. god.
Buduci da je yugo konstruisan u Italiji lako mozes da zakljucis da je i svaki drugi auto konstruisan u Italiji mogao biti konstruisan da prodje testove koje je yugo prosao. Pod uslovom da je neko hteo da investira novac u tu igranku zbog prodaje u USA. Nije to nikakava mudrost, samo matematika tj. odnos ulaganja i mogucnost da se ono vrati. Na automobilima koje fiat uspesno prodaje u USA uglavnom pise ”Ferrari” i ”Maserati”, pa je tvrditi da mi nesto znamo a oni nemaju pojma, pomalo pretenciozno.
Da li je za propast zastave kriva zastava ili drzava je potpuno besmislena dilema jer zastava=drzava pa je svaki odgovor na to pitanje ustvari jedan te isti...
mozda neznate ali na svakom puntu clasic kad otvorite haubu pise na plocici za identifikaciju ZASTAVA AUTO ko kaze da nepostoji zasatava a sasija se obelezava sa VX1 188 stoznaci da je karoserija napravljena kod nas za razliko od dobla koji se pravi u turskoj sa ZFA kao da je radjen u italiji