Na pumpama uvaljuju lož-ulje umesto dizela?

Gorivo je u Srbiji izuzetno skupo jer praktično da nema derivata, osim tečnog naftnog gasa, koji se može kupiti ispod 1,20 evra. Međutim, poznato je da su građani Srbije (bilo oni koji prodaju, bilo oni koji kupuju) dovitljivi, pa koriste svaku mogućnost da za iste pare prođu bolje, makar nakratko. Posebno ako se takva mogućnost nudi pa je verovatnoća da se u vozila sipa jeftiniji derivat, umesto dizel-goriva – lož-ulje – sasvim moguća.

Ipak, u ovoj raboti, ako postoji, korist je kratkoročna – a suštinski gube svi. Neko, ako se dokaže, poverenje, a neko možda velike pare zbog moguće popravke automobila. Da je tako nešto moguće ukazuje podatak da je na benzinskim pumpama povećana prodaja lož-ulja i istvremeno zabeležen pad prodaje dizela D-2. Kako je za “Dnevnik” rekao sekretar Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić, primetno je da je u energetskom bilansu Republike Srbije u prvoj polovini ove godine povećana potrošnja lož-ulja, pre svega ekstralakog, oko 30 do 40 posto u odnosu na isti period prošle godine. 

Inače, lož-ulje se koristi naftarice – za zagrevanje domaćinstava i jeftinije je od dizel-goriva. Na ovaj derivat se ne obračunava akciza te je to sigurno značajan razlog da se sipa u rezervoare umesto dizel-goriva. To, naravno, nije dozvoljeno te je verovatnije da potrošači zapravo ne znaju da se to dešava. A ukoliko se to dešava, zakinuta je država, jer se na lož-ulje akciza ne obračunava, a naplaćuje se (i ide u nečije džepove), ali što je još gore, i potrošači, i to ne samo zbog cene već i zbog toga što u rezervoare sipaju neogovarajuće gorivo, ili bar ne sasvim odgovarajuće, što bi, kako kažu stručnjaci, moglo dovesti do velikih oštećenja motora. Dakle, nešto ovakvo je moguće, a da li se i dešava trebalo bi da utvrde kontrole nadležnih. Iz Ministarstva trgovine ukazuju na to da se uvoz i kvalitet lož-ulja redovno kontroliše, da po podacima Ministarstva finansija i Uprave carina nikakve nepravilnosti nisu utvrđene, ali i da će pojačati inspekcijske kontrole uvoza lož-ulja.

Dok nadležni ne utvrde da li nepravilnosti ima ili nema, pitanje je da li potrošači uopšte sumnjaju da je moguće da na pumpama budu prevareni. Naime, retko kada neki kupac na benzinskoj pumpi proverava šta mu se sliva u rezervoar (veruje da plaća ono što kupuje), a to je, praktično, i gotovo nemoguće osim ukoliko se, recimo, pri točenju gorivo ne prospe, ili ako se ne sipa u providne posude. Pri tome, potrošač treba da zna kakve su razlike između različitih derivata, što svakako nije nešto što se podrazumeva ili treba da zna svako ko sipa gorivo. Ipak, znaju pumpadžije.

Izvor : Dnevnik.rs

Autor : D. Mlađenović