Srbija duguje Fiatu dve obilaznice oko Kragujevca, put ka Batočini i prugu Lapovo–Kraljevo

Autor/izvor: SEEbiz / Politika

Dve obilaznice oko Kragujevca, put ka Batočini, pruga Lapovo–Kraljevo, sve su to obaveze Vlade Srbije koje još nisu ispunjene, piše Politika.

Prethodna vlada ostala je dužna „Fiatu" devet milijardi dinara, izjavio je nedavno u Kragujevcu ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, najavivši da će jedan deo obaveza, kroz rebalans budžeta, biti isplaćen do kraja ove, a drugi u narednoj godini.

Izuzmemo li politički kontekst ove izjave, država je zaista ostala dužna italijanskoj kompaniji, s tim da to neće biti „kamen spoticanja" , budući da je „Fiat" prihvatio molbu ministra Dinkića da se malo prolongiraju rokovi. Daleko veći problem su druge neispunjene obaveze prema ovoj kompaniji, a reč je o nezavršenim infrastrukturnim objektima.

Radovi na drugoj traci magistralnog puta ka Batočini, koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10, počeli su oktobra 2004, a do danas je asfaltirana samo deonica kroz Kragujevac, u dužini od oko 10,5 kilometara. Godišnje se, dakle, gradilo, svega oko 1,2 kilometra puta na kojem „Fiat" insistira još od 29. septembra 2008, kada su Vlada Srbije i ovaj proizvođač automobila sklopili ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća „Fiat automobili Srbija" – FAS, sa odnosom kapitala 67 prema 33 odsto u korist Italijana.

I pored obećanja nadležnih u Vladi Srbije, ovaj put neće moći da bude završen do kraja godine, imajući u vidu da treba da se izgradi još oko dvadesetak kilometara, najvećim delom kroz Batočinu, i nešto malo kroz Lapovo.

Radove nije usporio samo evidentan nedostatak novca u državnoj kasi, već i naša poslovična aljkavost kada su u pitanju izrada projekata i eksproprijacija zemljišta. Zbog problema sa projektom, radnici „Preduzeća za puteve – Kragujevac" su u jednom trenutku morali da skinu oko dva kilometra tek postavljenog asfalta, a sve kako bi se promenio horizontalni nagib puta. Takođe, kasnilo se i sa eksproprijacijom zemljišta u opštini Batočina gde su, izgleda, tek nedavno rešeni neki imovinskopravni sporovi. Inače, vrednost celokupne investicije je oko 30 miliona evra.

Južna obilaznica, dugačka devet, zastala je već na prvom kilometru, kod zgusnutog naselja Bresnica, odakle, po projektu, treba da se gradi tunel ispod Metinog brda, a sve kako bi „Fijatovi" šleperi imali nesmetan prilaz novoj fabrici. Osim tunela, koji je zahtevan i skup poduhvat, odnedavno je problem i to što su „Fiatovi" kooperanti svoje pogone sagradili na lokaciji bivše kasarne u Grošnici, gde je obilaznica trebalo da prođe kako bi izašla na put koji vodi ka Kraljevu. Pod „pretnjom" da će dobavljači otići u Vojvodinu, kragujevačka Direkcija za urbanizam je, kako saznajemo, pristala da hale, umesto uzduž, budu okrenute popreko, pa sada muku muči da pronađe novo rešenje za ovaj važan pravac kojim tranzitni saobraćaj treba izmestiti iz centra grada.

Severna obilaznica, dugačka 17 kilometara, još se probija kroz dva do tri kilometra udaljeno naselje Petrovac, u kojem „neodgovorni pojedinci" traže više para od sume koja je predviđena za eksproprijaciju zemljišta.

Ukupna vrednost i jedne i druge obilaznice još nije poznata, imajući u vidu da se još ne zna kuda bi trebalo da prođe južna, ali je sasvim izvesno da je reč o ulaganjima od bar pedesetak miliona evra.

Kragujevac je već punih dvadesetak godina, otkako je „Zastava" prestala sa ozbiljnom proizvodnjom automobila, „slepo crevo" našeg železničkog saobraćaja. Prugom ka Lapovu i Kraljevu danas saobraćaju samo dva šinobusa, a železnička stanica je oživela tek nedavno, kada su put Luke Bar u Crnoj Gori otišle dve kompozicije natovarene nadom srpske ekonomije – „fijatom 500-L", novim modelom grupacije „Fiat–Krajsler".

Budući da FAS planira izvoz i ka severu Evrope, prugom od Lapova ka Subotici, zastarelu deonicu kroz Kragujevac svakako bi trebalo modernizovati. I to je ugovorna obaveza države prema italijanskom partneru, ali, kako saznajemo na železničkoj stanici čija je zgrada ista kao i 1886. kada je sagrađena, elektrifikacija ovog dela pruge tek je počela.

Koliko novca treba uložiti u elektrifikaciju, nismo uspeli da saznamo, ali ne treba sumnjati da će nova vlada i ministar Dinkić, koji je „doveo 'Fijat' u Kragujevac", sasvim sigurno naći rešenje i za ovaj problem. Kinezi su „otpali" iz kombinacije da grade južnu obilaznicu, Beograd i Most na Adi bili su prioritet, ali tu su Rusi koji za obnavljanje srpskih pruge nude 800 miliona dolara povoljnog kredita. Možda bi trebalo razmisliti da jedan deo tih para bude odvojen za „operaciju" kragujevačkog „slepog creva".