Zaboravljen novi model
Umesto preganjanja sa Putinom oko povoljnog izvoza iz kragujevačke fabrike automobila, bolje je ući u pregovore sa vrhom Fijata o proizvodnji još jednog modela u Kragujevcu
Kragujevac - Predsednik Rusije Vladimir Putin ponovo je, kako prenose mediji, u nedavnom telefonskom razgovoru sa svojim srpskim kolegom Tomislavom Nikolićem načelno odobrio bescarinski izvoz kragujevačkog „fijata 500L“ na rusko tržište.
Ovo je, koliko je javnosti poznato, u poslednjih godinu i po dana, četvrto ili peto Putinovo načelno obećanje našim zvaničnicima o mogućnosti povlašćenog plasmana „velikog fiće“, ali ostaje činjenica da iz Kragujevca u tom periodu put Rusije nije krenulo nijedno vozilo, niti se zna kada će.
Podsetimo da je Putin prvi put o tome govorio još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Ivici Dačiću i nekadašnjem ministru privrede Mlađanu Dinkiću, koji su iz Moskve slavodobitno obznanili da je ruski predsednik, lično, odobrio jednokratni bescarinski izvoz kontingenta od 10.000 FAS-ovih vozila, što je trebalo da se realizuje do kraja 2013. Od toga nije bilo ništa. Od aprila 2013. do pre neki dan premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić sa Putinom su o izvozu „fijata 500L“ razgovarali što u direktnim kontaktima, u Moskvi i Beogradu, što telefonom, još najmanje tri ili četiri puta. Najkonkretnije su o tome pregovarali 16. oktobra ove godine u Beogradu, kad je Putin, u direktnom TV prenosu javno najavio da će razgovarati o izvozu nekih kvota srpskih automobila na rusko tržište. Sa susreta menadžmenta kompanije Fijat automobili Srbija i predstavnika srpske vlade, procurile su ubrzo informacije da se sa ruskom stranom, navodno, rade detalji kako bi se realizovao taj posao.
To znači da bi dve strane, pored potvrđivanja povlašćene prodaje kontingenta od 10.000 „fića“ u Rusiji, trebalo da definišu i prodajnu cenu na ruskom tržištu, na kojem se, inače, poslednjih godina beleži drastičan pad plasmana automobila, zatim čija će prodajno-servisna mreža biti uključena, kao i početak i rok trajanja tog aranžmana.
Srpska i ruska strana bi, naime, na osnovu dogovora najviših državnih zvaničnika trebalo da formalno definišu da li se u ovom slučaju radi o jednokratnom ili dugoročnom povoljnom izvozu, kao i da li se radi o bezuslovnom dogovoru, ili bi Srbija zauzvrat pod istim uslovima trebalo da uveze isti kontingent najnovijih „lada“, na primer, čime bi dodatno oslabila pozicije domaćih uvozničkih kompanija.
Ali, ono što zbunjuje je zašto su, ako je već došlo do utvrđivanja detalja, Nikolić i Putin ponovo o tome razgovarali pre neki dan, i zašto je ruski predsednik iznova morao da potvrđuje svoju saglasnost. Sve su prisutnije i spekulacije da su razgovori intenzivniji kako bi se srpskoj strani na neki način nadoknadili gubici zbog odustajanja od Južnog toka, ali poređenje ova dva posla su, i blaže rečeno, besmislena. Čak i da dobijemo najpovoljniju varijantu i da domaći automobili postanu deo sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije, prihod od tog posla ni blizu ne može da nadoknadi koristi koje je trebalo da imamo od gasovoda, što od naplate tranzita, a još više zbog energetske stabilnosti.
S druge strane, pomoć da je dobije jednokratna izvozna kvota jeste trenutna pomoć domaćoj industriji, ali bi mnogo više značilo da srpski zvaničnici sa menadžmentom Grupacije Fijat - Krajsler i započnu pregovore o proizvodnji još jednog modela automobila u kragujevačkoj fabrici. Centrala Fijata je, naime, planirala da do 2018. integracijom sa još jednom od značajnijih automobilskih kompanija, postane vodeći proizvođač automobila na svetu. Kapaciteti kragujevačke fabrike, koja je projektovana za proizvodnju 300.000 automobila godišnje, i koja je i dalje jedna od najsavremenijih te vrste na svetu, trenutno su tek polovično uposleni. Zato nikako nije jasno zbog čega se premijer Aleksandar Vučić prilikom ovonedeljne posete Rimu, gde je razgovarao sa predsednikom i premijerom Italije, kao i predstavnicima italijanskog biznisa, nije sreo i sa menadžmentom Fijata, koji ima ugovornu obavezu prema državi Srbiji da u zajedničkoj firmi u Kragujevcu organizuje proizvodnju još jednog modela. Da li je problem u tome što Srbija ne ispunjava ugovorne obaveze prema Fijatu, pa su davno prekoračeni rokovi za završetak auto-puta do Koridora 10, izgradnju obilaznice oko Kragujevca i modernizaciju pruge Lapovo. Te saobraćajnice trebalo je da budu izgrađene i osavremenjene pre više od dve godine.
Najveći
Na korist za domaću privredu od proizvodnje još jednog modela ukazuje podatak da je kragujevačka fabrika sa jednim modelom među najvećim poslodavcima u zemlji, te da je, plasmanom tog jednog vozila na inostranim tržištima vrednim i do 1,5 milijardi evra godišnje, ubedljivo najveći izvoznik u Srbiji.
Izvor: Danas.rs
Foto: arhiva Autoblog.rs / Fiat
Neka država (koja je vlasnik 100 odsto Zastave, to jest onog dela koji nije otišao u ruke FIAT-u tj FAS-u, a reč je o 300 hiljada kvadrata zemlje koja je u vlasništvu Zastava Automobila) otvori jednu malu fabriku automobila ili nađe investitora koji će da otvori jednu malu fabriku automobila sa kapacitetom od 10000 automobila Zastava 10 (koji bi koštali 6000 evra bez carine po komadu) i neka prodaju Rusima 10000 Zastava, a da zauzvrat dobijemo 10000 Lada Priora (koja otprilike isto košta bez carine). FAS-u, tj. FIAT-u 10000 automobila ne znači ništa, a još manje državi koja je vlasnik samo jednog dela FAS-a, dok bi nama narodu ponovan oporavak Zastave značio da možemo da kupimo nešto što je za naše uslove pristupačno, a ne da sanjam kupovinu automobila koji je za naše uslove em preskup em grehota bi bilo voziti onakav automobil (FIAT 500 L) po našim džombama od puteva. Kinezi sutra dolaze, a među njima su i privrednici iz sektora autoindustrije. Ponudire njima da uđu u projekat proizvodnje jeftinih automobila za rusko tržište jer FIAT 500L je auto koga niko u Rusiji ne želi i to i vrapci na grani znaju. Čak i da je bez carine preskup je, a Rusi hoće reciprocitet, kako u količini, tako i u ceni. Neće 10000 skupih automobila u zamenu za 10000 jeftinih automobila.
Fabrika automobila kapacizeza od 10.000 vozila godisnje NE MOZE BITI RENTABILNA. Osim Ferarija, Lamborginija i slicnih ciji auto kost anekoliko stotina hiljada evra. Bez bar 80.000 auta godisnje, fabrika propada. Pogotovo ako je drzavna i jos Zastava!
Tehnologija danas suvise brzo napreduje da bi fabriku automobila mogla da vodi drzava. Nekad se po istoj tehnologiji radilo po 10 godina, a danas se brzo menja i potrebna su stalna ulaganja i obuka. Jeftine automobile moze da pravi Kina il Indija a u EU u koju idemo nemaju sanse. Jednostavno, nemoguce je napraviti jeftin automobil a da zadovoljava standarde EU koji stalno rastu. EU i podize te standarde da bi sprecila uvoz jeftinih automobila iz Kine i Indije.