Za registraciju oldtajmera u Švedskoj mi je trebalo 40 minuta, a ovde je to gotovo nemoguće i traje tri meseca, kaže Dragan Nikodijević.

Dragan Nikodijević (76) iz Smederevske Palanke rešio je da iz Švedske, gde je živeo pola veka, u Srbiju doveze auto koji je tamo vozio, “moris majnor” proizveden 1967. Pretpostavio je da to neće biti jednostavno. Ali da će biti skoro nemoguće i veoma skupo, nije se nadao.

- Kupio sam ga u Danskoj pre desetak godina i prevezao u Švedsku, gde sam sve sredio za 40 minuta. Odmah sam dobio tablice i odvezao se. Posle sam dva puta s njim dolazio u Srbiju - priča on.

I sve je bilo u redu dok se nije vratio da živi u Srbiji i želeo da svoj auto ovde registruje. Krenulo je od carine, gde mu je auto, koji je platio 1.300, procenjen na 10.000 evra, pa osiguranja koje je, dok je na stranim tablicama, 145 evra mesečno.

Na tehničkom pregledu su mu snimali čak i ratkapne, šrafove na branicima, pečate na prozorima... I na kraju su rekli da će javiti za dva dana. Nisu se javili dve nedelje, pa je pošao do njih. Rekli su mu da ne može da prođe jer je broj šasije na pločici, nije ukucan. Obratio se Agenciji za bezbednost saobraćaja. Ni od njih nije bilo odgovora, pa je zvao telefonom.

- Kao da hoću da registrujem avion, a ne auto star 48 godina. To traje tri meseca, dušu su mi pojeli! Sad me iz Agencije teraju da pišem fabrici u Engleskoj da mi oni daju potvrdu. Objasnim im da je ta fabrika zatvorena još 1972. I da mi neko odgovori iz Engleske opet će to biti brojevi koji su na pločici. Na kraju su mi rekli: “Dođite, pa ćemo nešto da uradimo”. Pitam zašto ne može telefonom, ne kaže ništa, verovatno treba da se „dogovorimo“ - kaže on.

U Švedskoj je bio pedesetak godina i stekao je penziju.

- Nije neka penzija. Kao i mnogi naši ljudi, dok sam imao radnju prijavljivao sam minimalan prihod, pa je takva i penzija. S tim parama u Švedskoj ne mogu da sastavim ni dve nedelje, a ovde mogu relativno pristojno da živim - priča Nikodijević.

Ne pomaže ni bivši ministar

U očaju, Nikodijević se obratio i Bratislavu Petkoviću, bivšem ministru kulture, koji je takođe kolekcionar oldtajmera. Znaju se odranije baš po tome. Petković ima više registrovanih automobila čiji je broj šasije na pločici, ali je to, objasnio je Palančaninu, bilo pre osnivanja Agencije.

Šta kaže Agencija

U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da je “zakonom propisano da identifikaciona oznaka vozila (broj šasije) jednoznačno određuje svako pojedino vozilo, kao i da mora biti utisnuta na vozilu”. Kažu da su Draganu objasnili da ne mora da dobije odgovor od fabrike, može i od pravnog naslednika. Ali, broj šasije mora da se utvrdi, ako ne tako, onda od nadležnog državnog organa. Inače, na internetu je VIN broj (broj šasije) moguće dekodirati za samo par sekundi i videti sve karakteristike vozila.

Izvor: Blic.rs