Gotovo je izvesno da će država Srbija i Grupacija Fijat-Krajsler automobili potpisati novi ugovor. To bi značilo nastavak desetogodišnje saradnje u zajedničkoj fabrici automobila u Kragujevcu, u kojoj FCA ima 67, a srpska strana 33 odsto udela
Posle petnaestodnevne totalne obustave rada u julu, i tronedeljnog kolektivnog godišnjeg odmora u avgustu, proizvodnja u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija nastavljena je 21. avgusta.
Sa proizvodnih linija i montažnih traka ponovo silazi 450 gotovih automobila dnevno, koliko se proizvede u dve smene. Treća je, kao što je poznato, ukinuta u junu prošle godine, kada je u FCA Srbija otpušteno oko 1.000, a u kooperantskim firmama još nekoliko stotina radnika. Do kolektivnog godišnjeg odmora u FCA Srbija proizvedeno je, prema slobodnoj proceni, oko 45.000 automobila, dok bi do kraja godine iz fabričkih pogona trebalo da izađe još četrdesetak hiljada vozila svih verzija modela "fijat 500L". U kragujevačkoj fabrici automobila tek sada se, reklo bi se realno, sagledavaju uzroci i posledice petnaestodnevnog štrajka, kada nije proizveden ni jedan jedini automobil. Gotovo unisona procena ne samo većine zaposlenih u toj fabrici, već i stručne javnosti jeste da je, zahvaljujući neodgovornosti rukovodstva fabričkog Samostalnog sindikata koje je, kao i lane prilikom otpuštanja prekobrojnih više bilo na strani menadžmenta kompanije i države nego zaposlenih, propuštena istorijska šansa da se zaposleni u jednoj inostranoj firmi izbore za značajnije povećanje plata i bolje uslove rada. To bi, kako se procenjuje, s obzirom na značaj Fijata u domaćoj privredi, najverovatnije bio primer za kojim bi se poveli i drugi obespravljeni srpski trudbenici.
Ako je za utehu, u delu stručne javnosti provejava mišljenje da su radnici FCA Srbija izgubili bitku, ali ne i rat za povećanje plata i bolje uslove rada. Narednu šansu da se izbore za pristojnije zarade i uslove rada koji važe u ostalim Fijatovim fabrikama u svetu, dobiće već krajem ove godine, kada će, bez ikakve dileme, država Srbija i Grupacija Fijat-Krajsler automobili potpisati novi ugovor. To bi značilo nastavak dosadašnje desetogodišnje saradnje u zajedničkoj fabrici automobila u Kragujevcu, u kojoj FCA ima 67, a srpska strana 33 odsto udela. Sudeći prema najavama pregovaraće se i o novom kolektivnom ugovoru kojim će biti definisan položaj zaposlenih u naredne tri godine. Ishod tih pregovora, međutim, umnogome zavisi od toga ko će da zastupa interese radnika, odnosno, da li će da dozvole da ih i dalje predstavljaju oni koji su se za njihova prava "borili" i prošle godine kada je prekobrojnim proglašeno oko 1.000 zaposlenih. Za razliku od armije "analitičara", bolji poznavaoci prilika u domaćoj i svetskoj automobilskoj industriji naglašavaju da Fijat nema nijedan valjan razlog da napusti Srbiju. Naprotiv, ima sve razloge da ostane na ovom tržištu.
Bilo kako bilo, radnici FCA Srbija morali su da se zadovolje "mrvicama", odnosno povećanjem plata za oko šest, umesto traženih 30-ak, odsto. I to iz dva dela. A šta su, zapravo, kragujevački radnici tačno dobili to još uvek nije sasvim jasno, pošto su ishod pregovora između fabričkog Samostalnog sindikata sa menadžmentom kompanije, uz posredovanje premijerke Ane Brnabić i nadležnih srpskih ministara sindikalci i predstavnici Vlade različito interpretirali. Izvesno je, međutim, da plate u ukupnim troškovima poslovanja FCA Srbija učestvuju sa neverovatnih dva odsto. Poređenja radi, u većini ozbiljnih kompanija u svetu, kao i ponegde u Srbiji, zarade u ukupnim troškovima poslovanja učestvuju sa čak 30 do 40 odsto. Problem sa Fijatovom fabrikom u Kragujevcu je, smatraju pojedini analitičari, u tome što bi značajnije povećanje plata najviše ugrozilo koncept Vlade Srbije za privlačenje stranih investicija, koji se zasniva na stručnoj i jeftinoj radnoj snazi. Nije, međutim, sasvim jasno gde je tu interes Fijata, imajući u vidu da iz kragujevačke fabrike, takoreći masovno, odlaze inženjeri i proizvodni radnici (neretko i zaposleni u administraciji), u čiju je obuku (u Italiji i Poljskoj), italijanska kompanija uložila dosta novca. Stručnjaci i radnici, koji zbog niskih zarada napuštaju kragujevačku fabriku, odlaze u Slovačku, ili u druge inostrane firme u Srbiji, najčešće u Vojvodini, u kojima se znanje i stručnost bolje vrednuju.
Uz skromno povećanje zarade zaposleni u FCA Srbija dobili su i obećanje da će sredinom septembra biti formirana komisija koja bi trebalo da proceni kakva je situacija u proizvodnom procesu, te da li su fabrici potrebni novi radnici, i to ne samo u proizvodnji, nego i u administraciji. Doduše, ima i onih koji tvrde da formiranje takve komisije nije potrebna, s obzirom na to da već postoji pravilnik koji reguliše tu problematiku, i koji je odlično funkcionisao do pre tri godine, do kad su Italijani bili na većini ključnih pozicija u firmi.
Nedavno se, inače, u vezi sa prošlomesečnim štrajkom kragujevačkih "automobildžija" saznalo da je za jul bilo planirano tek devet radnih dana (pritom se posle prekida protesta radilo pet-šest dana), i što je posebno zanimljivo, da Fijat nije, zbog totalne obustave rada u Kragujevcu, zabeležio ozbiljnije minuse u proizvodnji. Na gubitku su, nesporno, bili radnici koji bi za neradne dane dobili po 65 odsto standardne dnevnice, dok za vreme provedeno u štrajku nisu dobili "ni cvonjka". Sindikat, koji ih je u julu poveo u štrajk, obećao im je, doduše, da će za svaki dan štrajka dobiti po 1.000 dinara iz sindikalne kase. To je, zasad, samo obećanje.
Plan proizvodnje u raskoraku sa brojem zaposlenih
Izvori Danasa u FCA Srbija tvrde da su fabrici, iz koje je lane otpušteno više stotina radnika, i iz koje zaposleni u kontinuitetu odlaze zbog niskih zarada, neophodna nova radna snaga. Tim pre što je plan proizvodnje za ovu godinu, kojim je predviđena proizvodnja oko 85.000 vozila, ostao na nivou prošlogodišnjeg. Problem je u tome što je u prvoj polovini 2016. fabrika brojala gotovo 1.000 radnika više i radilo se u tri smene. Sada je u kragujevačkoj fabrici automobila angažovano oko 2.350 ljudi, a procenjuje se da ih je potrebno bar još nekoliko stotina. U protivnom zaposleni će morati istovremeno da obavljaju više radnih operacija, što za posledicu ima sve veći broj povreda na radu.
Izvor: Danas.rs
Foto: arhiva / Novosti.rs
„Za razliku od armije 'analitičara', bolji poznavaoci prilika u domaćoj i svetskoj automobilskoj industriji naglašavaju da 'Fijat' nema nijedan valjan razlog da napusti Srbiju. Naprotiv, ima sve razloge da ostane na ovom tržištu“.
Tako je.
Mislim da bi bio "red" da se po novom ugovoru za svakog zaposlenog od strane naše države stranom "investitoru" ponovo isplati subvencija od po 10.000 eura. Kao i sve ostalo na isti način kao i prvi put.
Opet će da oglobe Srbiju.
Al političare baš briga, iovako to ne plaćaju oni, već gradjani.
A oni će svoju "proviziju" uredno da spakuju u džepove.
Da smo ozbiljna država takav ugovor nebi ni bio potreban. Ali kako ne poštujemo ono što potpišemo itekako je potreban novi ugovor. Problem je država, koja neće da ulaže u infrakstrukturu oko Kragujevca iako je to deo ugovora. No moraće.
B.M
A ko ovde ne poštuje ugovor??
Da je Fiat marka, ne bi je merkali Kinezi.
Od svega što može da izvuče stvar su Kinezi.
Inače sa Fiatom ćemo se utopiti.
Opet?! Zar ovaj postojeći nije bio dovoljna parazitska katastrofa? Da FIAT plaća poreze, do sada bi država imala svake godine trećinu od onoga što ostvari FCAS. Ako i nakon isteka postojećeg bude potpisan ugovor u kome će FIAT da "sisa" Srbiju, onda postavlja se pitanje koji je smisao kapitalizma kada država finansira jednu veliku multinacionalnu kompaniju i pritom ne dobija ništa zauzvrat osim trećine u vlasništvu od koje već godinama nema nikakve koristi, a imaće koristi tek kad istekne ugovor (za godinu dana) kada će moći, nakon prodaje trećine, da izvuče manje nego što je dala, a da ne spominjem oslobođenje od poreza, tu je još veća pljačka Srbije.
FIAT u Srbiji, posle ovog robovlasničkog ugovora koji je još na snazi, imaće smisla samo ako FIAT nakon isteka postojećeg nastavi da radi BEZ IKAKVOG NOVOG UGOVORA tako što će početi da plaća (pun) porez (a to je čak trećina od prometa, ne računajući trećinu u akcijama) kao i svi drugi.
A država odmah nakon isteka ugovora neka proda svoj deo i skne dug sa "Zastava Automobila". Tako bi dobili još jednog investitora FIAT-ove veličine pošto postoji zemljište od 300 hiljada kvadrata na Korman polju koje je idealno za novu fabriku automobila.
Tako bi imali dve normalne fabrike umesto jedne "bolesne" kao što je sada još uvek slučaj (FIAT pod onakvim ugovorom je "bolesna" investcija, ako je uopšte investicija od strane FIAT-a).
2350 radnika bi godišnje trebalo da sklope 150.000 automobila a njima je teško 85.000 automobila!
Za sve je kriva država koja je naterala Fiat da zaposli više što mu treba radnika i sad kada je taj višak otišao ovi što su ostali ne mogu da stignu, jer nema više lenčarenja. Pogledajte koliko slične fabrike u svetu godišnje proizvedu sa isto radnika.
B.M
Zašto nije postavljano pitanje prekomernog broja radnika kada je FIAT od države dobio 50 miliona evra godišnje puta 10 godina, kao i povlašten status. Tada je bilo samo davaj i ništa ne pitaj. Eto vidiš došao đavo po svoje.
Druge fabrike sa toliko radnika imaju veću produktvnost usled visokog stepena automatizacije koje u FIAT-u u Kragujevcu skoro i da nema, a i što bi kada je radna snaga (pre)jeftina. I u ovom slučaju kriv je onaj ko u presudnom času nije postavljao puno pitanja tako da radnici nisu krivi već opet država i FIAT.
Loše definisan ugovor pun manjkavosti dovodii do ovoga što imamo sada pošto čujem i to da u 6 meseci FCAS je ostvario promet od 400 miliona evra što znači da pod uslovom da prodaja FIAT-a 500L ne sklizne još dublje, to bi bilo 800 miliona evra godišnje što znači da trećina vlasništva je oko 266 miliona evra. To nije ni 330 miliona evra na koliko su poverioci "Zastava Automobila" smanjili svoja potraživanja da bi bili namireni (sa 500 miliona evra na 330 miliona evra). FIAT uprkos redizajnu izgleda da nastavlja slaznom putanjom i to izgleda još brže nego pre redizajna.
Što više vremena prolazi sve više je vidljivo da je situacija takva da FIAT kao da je već spakovao kofere što i nije neistina s obzirom da se sa obećanih 300000 došlo na 80000 automobila godišnje (četvrtina od obećanog).