Mnogi od automobila koji koriste dizel motore u Nemačkoj nakon skandala sa izduvnim gasovima i zabrana vožnje sada imaju novu primenu u centralnoj i jugoistočnoj Evropi - nažalost ekologa.

U Rumuniji, koja je dugo vremena veliki kupac starih polovnih automobila iz zapadne Evrope, povećao se broj registrovanih dizelskih polovnih automobila prema birou za registraciju vozila od 2017. do 2018. za više od 31.000.

Poslovanje polovnim automobilima takođe raste u Češkoj Republici. Gotovo da bi se moglo govoriti o "invaziji", rekao je Petr Prikril iz Češke asocijacije dilera polovnih automobila, izveštava Indikator.ba

"Uvoznici idu u Nemačku i koriste prednosti zbog kojih je nemački potrošač nesiguran".

Prema istraživanju tržišta polovnih automobila AAA Auto, jednog od najvećih u industriji u centralnoj i istočnoj Evropi, 63 posto uvezenih polovnih automobila u Češkoj dolazi iz Nemačke - a 60 posto uvezenih polovnih automobila ima dizel motor. U susednoj Slovačkoj, udeo dizela je bio čak 78 posto.

Ovaj razvoj je uočljiv i kod nemačkih autodilera. Gotovo trećinu njih češće kontaktiraju strani trgovci, koji zatim kupuju i polovna dizel vozila. To proizilazi iz ankete novembarskog DAT Barometra.

U Češkoj Republici, kao i u Poljskoj, Hrvatskoj i Srbiji, ne postoje zone zaštite životne sredine.

"Još uvek se vozi nesmetano i slobodno, bez ikakvih ograničenja", rekao je Prikril, koji tvrdi da zastupa oko 400 dilera.

"Kupac pita šta automobil guta, koliko troši - to je ono što ga zanima."

U prednosti je 20 do 30 posto ekonomičniji dizel.

Glavna stvar za srpske kupce je da su automobili jeftini, rekao je Slobodan Ćurguz, vlasnik dilera automobila u Beogradu.

To znači da su automobili stariji i da imaju više kilometara iza sebe.

Prema podacima Udruženja uvoznika motornih vozila u Srbiji, prosečna starost korišćenih uvoznih automobila je dvanaest godina. Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu Balkana koja još uvek dozvoljava uvoz vozila Euro 3.

U Rumuniji, prema godišnjem izveštaju za 2018. udruženja proizvođača automobila Acea, automobili su u proseku bili stari čak 16 godina.

Nije mnogo bolja situacija u Češkoj i Hrvatskoj gde je starost viša od 14 godina i Poljskoj gde iznosi 13 godina. Za poređenje, u Nemačkoj, automobili su u proseku mlađi za više od devet godina.

Organizacije za zaštitu okoline su ogorčene razvojem: "Južna i centralna i istočna Evropa ne smu da postanu deponije za zastarele proizvode koji zagađuju vazduh", izjavio je Jan Pinos iz Pokreta Hnuti Duha u Pragu.

Nažalost, ekološka svest zaostaje u regionu. Za mnoge, automobil je statusni simbol - što je veći, to bolje.

Izvor: Radiosarajevo.ba / Indikator.ba

Foto: arhiva / Deutsche Welle