Kod nas je struja za punjenje električnih uređaja, pa i automobila, najjeftinija u Evropi. Ako biste sada vozili automobil na struju i punili ga iz mreže, 300 pređenih kilometara koštalo bi vas samo 300 dinara.

Šta nas čeka za 10 godina stručnjaci mogu da pretpostave primenjujući pravila koja postoje u Evropskoj uniji.

Energetski mix u Srbiji i dalje je u korist uglja čak 60 odsto električne energije dolazi iz tih izvora koji će već 2030. godine biti zabranjeni u EU. Ostaje nam snaga vetra i sunca, kao i vodotokova koji se ne mogu koristiti punim kapacitetima.

Struja se ne može skladištiti i kada je u mreži mora se koristiti. To se posebno odnosi na vetroparkove i solarne elektrane, jer kada oni rade i kada ima viška enregije, pokreću se pumpe koje na veće visine pumpaju vodu u veštačka jezera, a tokom noći iz njih će se proizvoditi potpuno nova enerigija sa turbinama.

„Priča sa novim hidroelketranama nije završena i ja se iskreno nadam da će se priča sa gradnjom nastaviti, kao i trend revitalizacije postojećih hidroelektrana“, kaže prof. dr Aleksandar Gajić, Inženjerska akademija Srbije.

Druga, veoma važna mogućnost je da elektromobil postaje deo kućne elektroinstalacije, odnosno njegova baterija služi za skladištenje struje kada je ona jeftina.

„Solarana elektrana od 10 kilovata može godišnje da nam isporuči 12 hiljada kilovat-sati, i  u letnjim mesecima da u potpunosti snabdeva elktromobil strujom“, naglašava Miloš Kostić iz Centara za energetsku efikasnost.

Ukupna elektroenergetska efikasnost zavisi i od mreže koja može po potrebi da daje, ali i prima energiju.

Elektromobili mogu da daju potpuno nove organizacione šeme za kućnu upotrebu. Na primer paneli mogu da pune bateriju vozila kada sunca ima, ali isto tako da greju kuću kada sunca nema.

Ako se ovome dodaju sistemi sa toplotnim pumpama i sondama prema onome što piše na papiru dobićemo dovoljno energije da je i vraćamo u mrežu, kažu stručnjaci.

Izvor i video prilog na sajtu Rts.rs

Foto: Screenshot