Otvoreno evropsko tržište automobila, pokriveno različitim trgovačkim sporazumima i povoljnim porezima omogućava prodaju skoro 90 različitih marki koje dolaze iz celog sveta. Iako smo se na japanske i korejske marke navikli, kineski brendovi poslednjih godina postaju trn u oku Evropljana.
Ozbiljno širenje azijskih brendova u Evropi krenulo je osamdesetih i devedesetih godina s Japancima, zatim su tokom 2000-ih pažnju privukli Korejci, a poslednjih godina fokus je na kineskim proizvođačima, kojih trenutno ima najviše.
Krajem prošle godine na evropskom tržištu je bilo prisutno 40 različitih azijskih brendova, što je skoro polovina u ukupnog broja prisutnih marki. Iako su stigli najkasnije, najviše je kineskih marki (26), zatim japanskih (8) i korejskih (4), te po jedna indijska (Mahindra), odnosno vijetnamska marka (VinFast).
Standardno pitanje je koja je snaga ovih brendova u Evropi, navodi Klix.ba. Ne kaže se bez razloga da su Japanci simbol pouzdanosti, da su Korejci takođe postali pouzdani i jako konkurentni, dok se za Kineze i ostale marke u prvi mah vezuje niska cena. U isto vreme, Japance, tačnije na prvoj liniji fronta - Toyotu, vidimo u vrhu kad je u pitanju hibridna tehnologija, korejski brendovi, mada se priča uglavnom vrti oko Hyundaija i Kije, prave dobar posao s električnim i autima sa SUS motorima, dok kineske marke neupitno prednjače s baterijskim vozilima zbog niza prednosti koje crpe u Kini.
Ako pogledamo ostvareni udeo prodaje u prošloj godini, japanske marke činile su više od polovine učešća azijskih marki u Evropi, odnosno 54 posto. Sledeći su bili Korejci s 36 posto i na kraju kineski automobili s 10 posto. Ostali se zbog minornih brojki mogu zanemariti.
Udeo azijskih marki unutar ukupne prodaje putničkih vozila u Evropi u 2023. godini na strani je opet japanskih proizvođača koji su s 13 posto tržišta najzastupljeniji, zatim slede korejski (9%) i na kraju kineski brendovi (2,5%). Dakle, Evropljani su prošle godine registrovali skoro 1,7 miliona japanskih vozila, a prodaju je predvodila Toyota sa skoro polovinom od te brojke.
S obzirom da su trn u oku evropskih proizvođača, ali ne i kupaca koji menjaju percepciju, Kinezi su poslednjih godina postali najveća pretnja, iako treba uzeti u obzir da se njihova prisutnost u smislu ponude, ne odražava jednako i u smislu potražnje. Iako je većina zabeležila beznačajnu prodaju, od 26 kineskih brendova koji su dostupni u Evropi, tek njih četiri je zabeležilo više od 10.000 registracija (MG, Dr Automobiles, Lynk&Co i BYD), podatak je koji je smo pronašli u statistici Jato Dyamicsa.
Od ukupno 12,8 miliona registrovanih vozila u Evropi prošle godine, kineski brendovi su plasirali tek nešto više od 320.000 automobila ili tek 2,5 posto. Zahvaljujući starim vezama s Evropom, sam MG je zabeležio oko 230.000 registracija, odnosno više od 70 posto od ukupne prodaje vozila sa striktno kineskim pasošem.
Dakle, Kinezi trenutno nisu pretnja, a pred njima je dug put. Kada recimo ovu analizu budemo radili za dve do tri godine, kada u Evropi niknu kineske fabrike, tada će sigurno biti druga priča. Isti put su prešli i Japanci i Korejci u ne tako davnoj prošlosti.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / MG Motor