Foto: BTR New Material Group
Početkom godine kineska grupacija Baoan, svetski lider u proizvodnji materijala za litijum-jonske elektrode najavila je izgradnju fabrike katoda u Maroku, uz investiciju od 500 miliona dolara. I nije jedina. Kineski proizvođači baterija Hailiang i Shinzoom takođe su najavili postavljanje dve odvojene fabrike u industrijskoj Tech zoni Tandžera u severnom Maroku, s ulaganjem od 450 miliona dolara.
Osim toga, prošlog aprila marokanska vlada je dala zeleno svetlo kineskom proizvođaču električnih baterija BTR New Material Group za izgradnju fabrike u blizini Tandžera za proizvodnju katoda, ključne komponente baterija. Još jedan kineski proizvođač, CNGR Advanced Material, planira da izgradi fabriku katoda u Jorf Lasfaru, oko 100 kilometara južno od Kazablanke, gde je vlada namenila 283 hektara za industriju baterija i električne energije.
Kineskim proizvođačima električnih automobila je postepeno sve teže ući na velika zapadna tržišta. Nakon 100% carina koje je usvojio SAD, Evropa će uskoro takođe podići svoje carine, mada stidljivije (priča se i do 27%). U tom kontekstu važnu ulogu igraju sporazum o slobodnoj trgovini između Maroka i Evropske unije te teritorijalna blizina, navodi Revija HAK.
Blizina Evrope je ključna s obzirom na to da stupanje na snagu budućeg evropskog poreza na emisije ugljenika početkom 2026. tera kineske ulagače da ciljaju na druga tržišta, poput Maroka. Ovaj mehanizam će obavezati evropske firme koje uvoze energiju ili proizvode koji zagađuju okolinu, uglavnom sirovine, ali i prerađene proizvode na plaćanje naknade, koja je jednaka nivou ugljenika emitovanog tokom proizvodnje. Očekuje se da će EU tako ukupno zaraditi više od 14 milijardi evra godišnje. Tako bi baterija proizvedena u Indiji ili Kini imala puno veću konačnu cenu na evropskom tržištu od one proizvedene s druge strane Gibraltara, na pragu Evropske unije.
S druge strane, Maroko, deseti svetski proizvođač kobalta, ima značajne prednosti za razvoj sektora proizvodnje baterija. Proizvođači tako imaju deo sirovina pri ruci, ali i zbog svoje blizine smanjuju svoj ugljenični otisak u odnosu na evropski porez na ugljenik. Naravno, ne možemo zanemariti ni cenu rada koja je puno niža nego što je to uobičajeno u Evropi, čak i u poređenju sa istočnoevropskim zemljama. Situacija je takva da se s platom jednog radnika u Francuskoj u Tandžeru zaposli deset radnika dok u fabrici Dacije u Rumuniji, za platu jednog rumunskog radnika, u Maroku možete da angažujete i tri radnika.
Izvor: Revijahak.hr