Ne samo zbog štednje goriva nego i neverovatne pouzdanosti koju su omogućavali dizelaši iz Mercedesa. Njihov petocilindarski motor oznake OM 617 s godinama je izgradio ugled motora koji je često nadživeo sam automobil te s kojim se bez imalo problema moglo preći danas gotovo nezamislivih milion kilometara, prema svedočanstvima brojnih mehaničara širom sveta.
Jedan od sigurno najizdržljivijih motora u istoriji, OM 617 se ugrađivao ispod dugog prednjeg poklopca slavnog Mercedesa W123 te je bio glavni razlog zašto je taj model postao omiljeni izbor taksista širom sveta. Legendarnom rednom petocilindrašu njegov kultni status, međutim, nije omogućila tehnološka sofisticiranost, nego, baš naprotiv, njegova mehanička jednostavnost.
U doba kada je OM 617 nastao, za dizelske motore bilo je sasvim uobičajeno da imaju nisku izlaznu snagu. Relativno mali mehanički stres na pojedinačnim komponentama je obezbeđen masivnim klipovima i klipnjačama koji su radili u robusnom bloku, a “predimenzionisana” je bila i radilica. Čista mehanika, drugim rečima, bez komplikovane elektronike koja je u periodu od 1974. do 1991., kada se proizvodio veliki dizelaš, uglavnom bila tek ideja koja je trebalo da bude primenjena u serijskim automobilima.
Uz redovno održavanje i izmenu ulja te popravke koji nisu zahtevali komplikovanu dijagnostiku, nego iskusnog mehaničara s osnovnom opremom, mnogi primerci su često prelazili više od milion kilometara, pa je u nekim slučajevima karoserija došla do kraja životnog veka pre samog motora.
Ta izuzetna izdržljivost je imala cenu u obliku slabih performansi, jer je trolitarski OM 617 sa 88 KS u kasnijim verzijama 300 D nudio prilično spora ubrzanja, kao i vrlo neuglađen, gotovo “traktorski” rad petocilindraša. Međutim, sve je to bilo prihvatljivo ljubiteljima modela W123, među kojima je i danas izuzetno cenjen i tražen automobil.
Izvor: Jutarnji.hr/autoklub
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Mercedes