Folksvagen očekuju teški pregovori s radničkim savetom i sindikatima. Promet i dobit opadaju, uprava preti zatvaranjem fabrika i masovnim otpuštanjima. Koju ulogu ima politika u toj situaciji?

Pojam „Zeitenwende“ (prekretnica) trenutno je u trendu. Skovao ga je kancelar Olaf Šolc kako bi opisao nove bezbednosno-političke izazove pred kojima se našla Nemačka nakon ruskog napada na Ukrajinu. Ali taj pojam se danas se koristi i u drugim kontekstima. Posebno u privrednoj politici. A Folksvagen je izvanredan primer trenutnih izazova.

Nemačka automobilska industrija nalazi se u problemima zbog sve većeg gubitka važnosti motora s unutrašnjim sagorevanjem na velikim tržištima (SAD, Kina, Evropa) i prelaza na proizvodnju električnih automobila.

Elektromobilnost postaje sve važnija. U najnovijoj studiji savetničke kompanije PricewaterhouseCoopers (PwC) navodi se da će broj registracija vozila na baterijski pogon (BEV) u sledećim godinama značajno da poraste. Posmatrači tržišta iz Frankfurta takođe ukazuju koji su modeli trenutno uspešni, a koji nisu. Iz nemačke perspektive to je zabrinjavajuće: Teslin Model Y daleko je najprodavaniji automobil na svim trima velikim tržištima. Folksvagenovi modeli daleko zaostaju.

Elektromobilnost ukida radna mesta

Frank Švope s Visoke škole za srednje preduzetništvo u Hanoveru smatra da je to jedan od razloga za probleme nemačkog najvećeg proizvođača automobila, Folksvagena. Na pitanje DW, automobilski stručnjak kaže da važnu ulogu tu igraju „veliki potresi koje donose električna mobilnost i novi kineski konkurenti“. Prema podacima iz Folskvagena, te promene i potresi trenutno dovode do velikog pada dobiti: u trećem tromesečju 2024. dobit je bila gotovo 64 odsto manja u poređenju s istim periodom prošle godine.

Kao odgovor na to, koncern planira da štedi i to uglavnom na troškovima rada. Smanjenje plata za deset odsto već bi donelo 800 miliona od planiranih ušteda od četiri milijarde evra. Osim toga, kako navodi radnički savet, Folksvagen planira da zatvori tri fabrike i ukine desetine hiljada radnih mesta.

U Belgiji, Audi, koji je deo koncerna Folksvagen, već povlači konkretne poteze i planira da krajem februara obustavi proizvodnju električnih automobila u Briselu – tamo je zaposleno oko 3.000 ljudi. To je u utorak (29. oktobar) rekao predstavnik belgijskog sindikata CNE agenciji AFP.

Koliko je situacija ozbiljna, potvrdila je istog dana i predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA), Hildegard Miler. Prema njenim rečima, prelaz na električnu mobilnost će u sledećih deset godina u nemačkoj automobilskoj industriji koštati dodatnih 140.000 radnih mesta. Od 2019. godine već je ukinuto oko 46.000 radnih mesta. „Transformacija naše industrije mamutski je zadatak“, rekla je za Rojters i dodala: „Ključno je da politički okvir podržava i prati tu promenu.“

Političari u Folksvagenu

Poziv na „politiku“ uvek postaje glasan kad preduzeća traže povoljnije uslove poslovanja. U slučaju Folksvagena, taj poziv ima posebnu težinu, jer u koncernu politika učestvuje u upravljanju.

Osnovan 1938. kao državno preduzeće, Folksvagen ni nakon poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu i ponovnog pokretanja proizvodnje nije postao potpuno samostalna kompanija: predsednik vlade nemačke pokrajine Donja Saksonija, u kojoj se nalazi grad Volfsburg gde je sedište Folksvagena, član je nadzornog odbora tog svetskog koncerna.

Tako se premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD), nalazi u dvostrukoj ulozi kada zahteva „pronalaženje alternativnih rešenja“ i naglašava da politika mora da pruži svoj doprinos. On na primer traži uvođenje novih podsticaja za kupovinu električnih automobila i ublažavanje graničnih vrednosti za iszduvne gaove automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje koje je uvela Evropska unija.

Predugo odmaranje na lovorikama

Na saveznom nivou u Nemačkoj do sada nije učinjeno ništa kako bi se promenili ekonomski okvirni uslovi, smatra direktorka berlinske ekspoziture američkog trusta mozgova Nemački Maršalov Fond, Suda David-Vilp. U razgovoru za DW, ona je ekonomske poteškoće Nemačke pripisala tome što se ova i ranije vlade nisu usudile da preduzmu bolne, ali neophodne reforme.

„Godine pod vođstvom gospođe Merkel“, precizira David-Vilp, „bile su prilično udobne za Nemačku. Zemlja je tako bila dovoljno bogata da prođe kroz pandemiju kovida. Ali, potrebne su reforme. A s obzirom na uspeh populista, etablirane stranke žele da se Nemci ekonomski osećaju bezbedno kako se ne bi okretali strankama koje šire strah.“ I zato odlažu promene.

Za Folksvagen situaciju dodatno otežava činjenica da berlinska politika ne vodi dosledan kurs u promovisanju elektro mobilnosti. Dok SPD-ovski premijer pokrajine Vajl traži podsticaje za električna vozila, berlinska „semafor-koalicija“ uglavnom ih je ukinula. Stranke na vlasti, SPD, Zeleni i FDP, ne vode zajedničku politiku. Tako Frank Švope, osim „pogrešnih odluka menadžmenta Folsvagena“, za probleme u koncernu krivi i neodlučan i nejasan politički kurs nemačke vlade.

Opšta privredna kriza

Pritom je kriza u Folksvagenu samo deo mnogo šire krize. Bivši predsednik Ifo instituta Hans-Verner Zin smatra da je Folksvagen „samo prva žrtva“. Žrtva elektro-mobilnosti, zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem u EU i visokih energetskih troškova u Nemačkoj. Protiv toga se, kaže, mora delovati, jer „deindustrijalizacija nije tema budućnosti, već tema sadašnjosti“, ukazuje Zin.

A Franciska Palmas, ekonomistkinja u londonskoj firmi Kapital ekonomiks, za DW kaže da je „Folksvagen simptomatičan za širu krizu nemačke industrije“. To se vidi i iz činjenice da je industrijska proizvodnja u julu bila gotovo deset odsto ispod nivoa od početka 2023. godine. Trenutno je u šestogodišnjem trendu pada.

„Folksvagen je simbol uspeha nemačke privrede u poslednjih 90 godina“, podseća Karsten Brzeski za DW. Ali sada je ta firma simbol za krizu: „Problemi Folksvagena trebalo bi da budu konačan poziv za buđenje nemačkim političarima da kroz investicije i reforme zemlju ponovo učine privlačnom.“

Da li će Folksvagen zavrnuti slavinu fudbalu?

Kriza u Folksvagenu mogla bi dovesti do preispitivanja sponzorisanja fudbala ove firme. To bi pogodilo mnoge, jer VW nije samo važan partner na nacionalnom, već i na međunarodnom nivou.

„Mi vozimofudbal" — ovim sloganom Folksvagen opisuje svoje sponzorisanje fudbala. U užem smislu, to znači da automobilski gigant obezbeđuje vozila za fudbalske klubove i nacionalne timove. U širem smislu, poruka bi mogla biti i „Mi unapređujemo fudbal". VW se obavezao na unapređenje fudbala ka većoj raznolikosti i rodnoj ravnopravnosti. Ali pitanje je u kojoj meri će se kompanija ubuduće angažovati u ovoj oblasti.

VW se trenutno suočava s velikom krizom. Navodno planira zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj, a desetine hiljada zaposlenih strahuju za svoja radna mesta.

U ovom kontekstu je sasvim moguće da VW smanji svoje sponzorske aktivnosti u fudbalu.

Naime, ukupna finansijska podrška u ovom sektoru godišnje dostiže verovatno trocifrenu vrednost u milionima evra. U okviru prethodne velike krize, nakon skandala s emisijom gasova 2015. Folksvagen je dopustio da neki sponzorski ugovori isteknu, kao što su oni s tradicionalnim klubovima poput FC Šalke 04 i 1860 Minhen.

Folksvagen, osnovan 1937. tokom nacističkog režima, bio je 2023. najveći svetski proizvođač automobila s rekordnim obrtom od preko 320 milijardi evra. Prošle godine isporučio je više od devet miliona vozila svojim kupcima i zapošljavao je skoro 685.000 ljudi širom sveta.

VfL Volfsburg kao ključni projekat

Finansijska podrška fudbalu Folksvagena ima skoro 80 godina dugu tradiciju. Klub VfL Volfsburg je 1945. posle Drugog svetskog rata, nastao iz „Radničkog sportskog udruženja Folksvagen". Bundesligaš iz sedišta VW-a ima „funkciju svetionika" u strategiji sponzorisanja, navode iz kompanije. Tačan iznos koji VW ulaže u svoj klub nije poznat, ali se veruje da iznosi između 70 i 80 miliona evra godišnje.

Muška ekipa Volfsburga je 2009. osvojila nemačko prvenstvo, a 2015. kup Nemačke. Ženski tim je još uspešniji: dvaput je osvojio Ligu šampiona, sedam puta nemačko prvenstvo i jedanaest puta kup Nemačke.

Folksvagen i u drugim nemačkim gradovima gde ima fabrike podržava lokalne fudbalske klubove, uključujući i amaterske, poput onih u Hanoveru, Braunšvajgu, Kaselu, Drezdenu i Cvikau.

Folksvagen sarađuje i sa nemačkim rekorderom FC Bajernom, i to u omladinskom sektoru. Audi, koji je u stoprocentnom vlasništvu Folksvagena, jedan je od glavnih sponzora Bajerna, s udelom od 8,3% u akcijama i obezbeđuje službena vozila za profesionalne igrače.

DFB-ugovor sa smanjenim obimom

VW još od 2012. sponzoriše DFB kup, a od 2019. je glavni partner tog najvećeg nacionalnog fudbalskog saveza na svetu. Ove godine, obe strane su produžile sponzorski ugovor do 2028. Prema medijskim izveštajima, VW je smanjio podršku sa 30 na oko 20 miliona evra godišnje. VW obezbeđuje vozila za nacionalne timove muškaraca i žena.

Na međunarodnom planu, VW se već godinama pojavljuje kao partner za mobilnost fudbalskih saveza i nacionalnih timova. Tako ima ugovore s viceprvakom sveta Francuskom (od 2014.), Italijom (od 2023.), Holandijom (od 2021.), Švajcarskom (od 2014.), Finskom (od 2017.), Danskom (od 2019.) i Luksemburgom (od 2018.).

U dve od tri zemlje sledećih domaćina Svetskog prvenstva VW takođe ima saradnju: u Kanadi sponzoriše nacionalnu profesionalnu ligu za muškarce, Canadian Premier League, dok je u SAD „prezentacioni partner" US Soccer saveza. VW logo je prisutan na treninzima i dresovima američkih muških i ženskih reprezentacija, a ugovor traje do kraja Svetskog prvenstva 2026.

Ostale međunarodne saradnje su takođe vremenski ograničene, pa ih zbog štednje, VW može pustiti da isteknu.

Da nije svaki sportski sponzorski ugovor Folksvagena nepromenljiv pokazalo se na Evropskom prvenstvu 2024. u Nemačkoj. Nakon što je VW sponzorisao UEFA na prethodnim šampionatima, kompanija je odlučila da odustane od sponzorisanja turnira kod kuće, prepuštajući mesto kineskom proizvođaču električnih vozila BYD. Razlog je, kako je navedeno, „program za povećanje efikasnosti i smanjenje troškova na svim nivoima (...) s ciljem očuvanja buduće održivosti Folksvagena". Dakle, VW mora da štedi - i kada se radi o sponzorstvima.

Izvor: Deutsche Welle

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen