„Neko mora da popusti“, naslov je nedovršenog filma iz šezdesetih. U Evropi se sprema bitka. Možemo je nazvati Zeleni protiv Crvenih.

Zeleni, u vidu Evropske unije, insistiraju na tome da se građani prebace na električna vozila kako bi spasili planetu od klimatskih promena uzrokovanih ugljen-dioksidom.

Crveni su proizvođači automobila. Oni tvrde da će ih to baciti u gubitke (crvene brojke) i predati tržište kineskim proizvođačima. Žele da se obaveza koju im nameće EU, da svi novi automobili do 2035. budu bez emisije CO2, ukine ili znatno ublaži.

Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo odredili su da električna vozila moraju da čine oko 80 odsto prodaje novih sedan i SUV vozila do 2030. Analitičari kažu: nema šanse. Neki sugerišu da je moguće manje od polovine toga, iako su procene vrlo različite, što upućuje na visok stepen neizvesnosti.

EU i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe zahtevaju da do 2035. više ne prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Nije mnogo analitičara dovoljno hrabro da pokuša da predvidi realan ishod.

Investiciona istraživačka kuća Džeferis (Jefferies) procenjuje da će 50 odsto prodaje i dalje činiti vozila sa klasičnim motorima. Sa druge strane, EV Volumes predviđa da će 93,1 odsto prodaje činiti električna vozila.

Neka najbolji pobedi

Regulativa Evropske unije predviđa ogromne novčane kazne ako evropski proizvođači električnih vozila ne ispune postavljene ciljeve. Raste pritisak proizvođača automobila i političara da se ciljevi ublaže ili u potpunosti povuku u skladu sa pristupom „neka najbolja tehnologija pobedi”. Oni predviđaju nezaposlenost i ekonomsku katastrofu ako se ništa ne promeni.

Sa druge strane, političari koji podržavaju ciljeve EU podsećaju kritičare da su pravila osmišljena kako bi se spasila svetska klima od uništenja izazvanog ugljen-dioksidom.

U novom izveštaju o Električnoj revoluciji, Bernstein Research navodi da je manjak prodaje električnih vozila uzrokovan nezainteresovanošću evropskih kupaca.

„Jaz između regulatornih ciljeva i spremnosti tržišta sve je veći. To ostavlja tradicionalne proizvođače automobila između ekonomskih koristi i regulatornih zahteva“.

Problem cena i punjenje električnih vozila

Bernstein navodi da je nakon naglog rasta prodaje električnih vozila od 2020, koja je podstaknuta državnim subvencijama i poreskim olakšicama koje su veštački naduvale potražnju, prodaja u Evropi zastala 2024.

Ključne prepreke za kupovinu električnih vozila su cena, domet i dostupnost punjenja.

Niz novih modela koji dolaze ove i sledeće godine smanjuje taj jaz. A regulativa prisiljava proizvođače da agresivno guraju električne proizvode na tržište. EU je takođe ublažila pravila o emisiji ugljen-dioksida koja treba da stupe na snagu 2025, dopuštajući proizvođačima dodatne dve godine za usklađivanje.

Ipak, rast prodaje koji je potreban kako bi se postigli ciljevi za 2030. i 2035. čini se nemogućim.

„Još uvek smo stava da je razvoj pristupačnosti i infrastrukture nedovoljan da se dostigne 100 odsto udela električnih vozila na baterije do 2035. Stoga prognoziramo da će brzina promene ponovo usporiti, jer današnji problemi ostaju suštinski nepromenjeni, te da će (električna vozila) dostići 49 odsto udela u prodaji do 2030. i 75 odsto do 2040. godine“, navodi Bernstein.

Šta kažu ostale prognoze?

Druge prognoze uključuju BMI, deo Fitch Solutions, predviđaju da će električna vozila imati 35 odsto udela u prodaji do 2030. i 52 odsto u 2034.

Francuska automobilska konsultantska firma Inovev vidi najviše 40 odsto do 2030. Džeferis prognozira 35 odsto.

Profesor Stefan Bratcel, direktor Centra za upravljanje automobilskom industrijom, predviđa između 40 i 50 odsto udelа e-vozila u 2030. godini.

Nemačka kompanija Dataforce navodi da očekuje da će EU ponovo ublažiti pravila kako bi pomogla da se popuni jaz. Oni predviđaju da će udeo električnih vozila do 2030. iznositi 50,3 odsto.

Da li su jeftiniji modeli rešenje?

U Kini su mala, jeftina električna vozila sa ograničenim mogućnostima zauzela ogroman deo tržišta, sa cenama koje počinju već od 5.000 dolara.

Da li bi prodaja jeftinih električnih vozila, poput BYD-a Dolphin Surf, mogla dramatično da povećaju njihov tržišni udeo?

Viši automobilski analitičar Dataforce-a, Bendžamin Kibies, ne misli tako. Očekuje da će uspeh električnih vozila zahtevati mnogo duži vremenski period.

„Generalno, ne vidim mnogo opcija za ubrzanje prihvatanja električnih vozila na baterije, izvan onoga što smo već prognozirali. Čak i uz brz napredak i pad troškova koji primećujemo kod baterijske tehnologije, infrastruktura za punjenje postaje pravo usko grlo“.

On kaže da su glavni problemi lokalne opcije za punjenje, kod kuće ili na poslu. To ne zahteva samo postavljanje samih punjača, već i opšta ulaganja u elektroenergetsku mrežu.

„Sve je to izvodljivo, ali ja pre vidim to u vremenskom horizontu od 20 godina a ne pet. Poređenja radi, u Nemačkoj se širenje optičkih vlakana sprovodi već više od 20 godina. A i dalje je pokriven samo mali deo domaćinstava“, rekao je Kibies.

Ekološke grupe traže da se EU drži postavljenih ciljeva

Priče o usporavanju revolucije električnih vozika ne nailaze na dobar prijem kod ekoloških lobističkih grupa, kao što je briselska organizacija „Transport and Environment“.

„Ironično je što EU odlaže ciljeve za emisije u automobilskoj industriji baš u trenutku kada prodaja električnih vozila naglo raste“, rekao je Lucien Mathieu, direktor za automobile u T&E.

Konsultantska firma Schmidt Automotive Research navodi da će, nakon stagnacije u 2024, prodaja električnih vozila u Zapadnoj Evropi skočiti za 32,6 odsto u 2025. na 2,56 miliona vozila. Dok će tržišni udeo porasti sa 16,7 odsto na 21,5 odsto.

Do 2030, električna vozila će činiti 54 odsto tržišta Zapadne Evrope, odnosno 7,1 milion jedinica.

„Ovaj bum je rezultat novih, pristupačnijih modela koje su proizvođači lansirali kako bi ispunili prvobitne ciljeve EU. Odlaganje će industriji omogućiti da uspori sa širenjem električnih vozila i istovremeno uspori investicije“, rekao je Mathieu.

T&E je pozvao EU da ostane čvrsta po pitanju budućih ciljeva za emisije CO2. Naglašava da Evropa ne može da priušti dodatna kašnjenja u hvatanju koraka sa Kinom.

Neki očekuju da će EU da „zamagli“ ciljeve

Nik Molden, izvršni direktor kompanije Emissions Analytics, rekao je da očekuje da će EU „zamagliti“ ciljeve vezane za emisiju CO2 i omogućiti da hibridi imaju produženu ulogu.

„Evropa će pokušati da reši nemogući paradoks između dekarbonizacije i ekonomskog blagostanja. Ne ukidanjem ciljeva za emisiju ugljenika, već njihovim zamagljivanjem“, rekao je Molden.

„Mnoge olakšanja će biti uključena u ciljeve. Ali najvažnija će biti ‘prepravka istorije’ kako bi se hibridi rehabilitovali i dobili centralniju ulogu. To će biti dobro za životnu sredinu, ali će industrijska šteta već biti učinjena“, dodao je.

Bernstein Research se slaže.

„Naše mišljenje je da je verovatnije da će doći do produženja tranzicionog perioda ili preformulisanja ciljeva i kazni. Nijedna vlada, bilo u Evropi ili SAD, ne želi da uništi sopstvenu industriju. S obzirom na sporiji tempo prihvatanja električnih vozila, mislim da ima smisla da se strategija prilagodi krajnjem političkom cilju“, rekao je Daniel Roeska, analitičar Bernstein-a, u odgovoru na novinarska pitanja putem mejla.

EU možda i odloži svoju nameru da nametne vozila građanima, ali verovatno ne za 40 godina.

Izvor: Forbes.n1info.rs

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Citroen / MG / BYD / Fiat