Manje brzine, manje nesreća
Regija Brisel-glavni grad uvela je opšte ograničenje brzine od 30 km/h 2021. godine. Pet godina kasnije, ova mera i dalje ima pozitivan uticaj kako na brzinu kretanja, tako i na broj i ozbiljnost saobraćajnih nesreća.
Kako piše Brisel Tajms, jedan od glavnih ciljeva Brisela je „Vizija nula“ – da do 2030. godine na njegovim putevima ne bude poginulih u saobraćaju – a ograničenje brzine od 30 km/h predstavlja jedan od „ključnih stubova“ te strategije, prema rečima ministarke saobraćaja Brisela Elke Van den Brandt (Groen).
„Pet godina kasnije, ova mera, zajedno sa desetinama drugih koje smo sproveli, omogućava nam da negujemo ambiciju da dostignemo nivo Osla ili Helsinkija,“ rekla je ona.
„Ipak, još ima posla, a naredne godine biće presudne.“
Van den Brandt je naglasila da želi da Brisel postane grad „u kojem svaki roditelj može da pusti svoje dete da trči i samostalno ide do škole potpuno bezbedno.“
Prosečne brzine
Brussels Mobility sprovodi godišnja merenja brzine na 80 lokacija u glavnom gradu od novembra 2020. godine. Kamere su jedva vidljive i nikada nisu postavljene na mestima gde se sprovode kontrole brzine, kako bi se izbegla iskrivljena slika jer vozači obično uspore kada primete kameru.
Nakon uvođenja ograničenja od 30 km/h u celoj prestonici, zabeležen je jasan pad prosečne brzine na svim putevima. To pokazuje da se vozači motornih vozila sve više pridržavaju ograničenja brzine, piše Brisel Tajms.
Niže brzine se beleže u svim delovima dana, uključujući i noću – što znači da nisu rezultat saobraćajnih gužvi tokom špica. Takođe, nova ograničenja brzine ne dovode do dužeg trajanja putovanja.
„Efekti uopštenog ograničenja od 30 km/h su trajno pozitivni, kako na putevima gde je brzina smanjena sa 50 na 30 km/h, tako i na ulicama gde ograničenje nije promenjeno,“ navodi Brussels Mobility.
Ograničenje brzine ima i direktan uticaj na broj i ozbiljnost saobraćajnih nesreća, pokazuju podaci.
Politika bezbednosti saobraćaja u Briselu
Politika bezbednosti saobraćaja u Briselu oslanja se na tri stuba: pozitivne kampanje podizanja svesti o poštovanju saobraćajnih pravila i rizicima, infrastrukturne mere koje podstiču sporiju vožnju i jasnoću puteva, i kontrole brzine na osetljivim mestima.
Kombinacija ova tri faktora već je spasila mnoge živote: tokom 2023. godine bilo je šest smrtnih slučajeva u saobraćaju, a 2024. godine deset. Iako u Brussels Mobility naglašavaju da je svaka smrt jedna previše, ove brojke su znatno niže u poređenju sa 23 smrtna slučaja iz 2019. godine, pre uvođenja ograničenja brzine.
„Zapravo, dodatna analiza pokazuje da u 2024. godini prekomerna brzina nije igrala ulogu u smrtonosnim nesrećama.“
Nove kamere za merenje brzine uskoro
Budući da su kontrole brzine i dalje ključne, policija kontinuirano organizuje različite vrste provera. Lokacije za ove provere nikada nisu nasumične: biraju se tamo gde je prebrza vožnja česta, gde su osetljive tačke (kao što su zone oko škola s mnogo pešaka) ili gde je brzinsko ograničenje veće od 30 km/h.
Radi bezbednosti svih, tokom ove godine će biti instalirano više dodatnih kamera za kontrolu brzine u opštinama Anderleht, Iksel, Molenbek, Udegem, Šarbek i Sen Žil.
Lokacije svih već postavljenih kamera za merenje brzine i kontrola ruta mogu se pronaći na mapi.
„Neke kamere ne prate samo brzinu, već mogu biti korišćene i za izdavanje prijava kada neko prođe kroz crveno svetlo.“
Izvor: N1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Ford