Nema više modela za entuzijaste bez debelog novčanika
Evropa je kolevka automobilskog užitka, ali poslednjih godina njeni putevi postaju sve tiši i sterilniji. Auto više nije stvar dizajna ili brzine već regulatorne neumoljivosti. Zakoni o emisijama i bezbednosti sistematski uklanjaju sportske automobile s naših puteva, a da je šteta ogromna potvrđuje i nedavna odluka Honde da u Evropi ukine Civic Type R, pod izgovorom „usklađenosti s evropskim zakonodavstvom“. Takođe, Ford je ovih dana prestao da prima narudžbine za zabavni Focus ST, koji neće dobiti naslednika.
U opasnosti su i manji zabavni automobili poput Toyote GR Yaris. Regulacije ne gledaju relativnu štetnost unutar uporedive mase vozila, već stavljaju sve pod jedinstveni kišobran, pa po njima ispada da je ovaj mali automobil veći ekološki problem od električne G-klase, monstruma koji ima više od tri tone te troši ogromne količine resursa i proizvodi ogromne količine CO2 prilikom proizvodnje.
I brojne druge legende su takođe ugrožene ili izbrisane. Mazda MX‐5 je izgubila dvolitarski motor, Golf GTI je preko noći ostao bez ručnog menjača, Porsche 718 Cayman i Boxster su povučeni zbog novih zakona o kibernetskoj bezbednosti. Toyotin GR86 i Subaru BRZ su ukinuti zbog standarda GSR2...
Zakonodavci su zamenili „zabavu u vožnji“ s CO2 tablicama. Zbog toga proizvođači sve više razvijaju ono što kupce zabavnih auta ne zanima, plug‐in hibride ili isključivo električne verzije sportskih modela. Kako to može završiti pokazuje primer Mercedes‐AMG C63 koji je dobio moćni hibridni sistem zbog kompromisa, a ne vozačke filozofije. I potpuno podbacio, jer je interes kupaca izuzetno loš, navodi Jutarnji.hr.
Nisu svi sportski automobili ekološki monstrumi. Ali zakoni ne prave razliku. Oni gledaju snagu, masu i generički parametar CO2, ne uzimajući u obzir užitak koji takav automobil može doneti.
U zakonskom smislu, EU za proizvođače postavlja rigidan cilj flote od 93,6 g/km do 2027. godine i 49,5 g/km do 2030. godine. Kazne su drakonske, 95 evra po svakom gramu prekoračenja, po automobilu. Globalni mediji procenjuju da bi evropski proizvođači mogli zbog toga da plate do 15 milijardi evra kazni godišnje. Rešenje proizvođača za taj problem je ono što sada imamo: digitalizacija, elektrifikacija i unifikacija linija.
Za razliku od Evropske unije, gde strogi propisi nemilosrdno gase sportske automobile, zakonodavci u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji su pokazali više razuma i fleksibilnosti. U SAD-u se i dalje mogu kupiti V8 monstrumi poput Dodge Challengera Hellcat ili Ford Mustanga GT, jer su njihovi propisi daleko manje rigorozni. Japan, iako poznat po malim i štedljivim Kei autima, ne sputava specijalizovane sportske modele poput GR86 ili Nissana Z, dok Južna Koreja podstiče elektrifikaciju bez represije nad niskoseriijskim sportskim vozilima. Poređenja radi, Evropa ne samo da pojedinačno kažnjava svaki automobil koji odstupa, već nameće i dodatne zahteve za bezbednosne i digitalne sisteme, što gotovo onemogućava isplativu proizvodnju "analognog automobila" za užitak. U tom kontekstu, pitanje nije samo "gde idemo", već i ko će još moći ili želeti da vozi.
Izvor: Jutarnji.hr / Motor1.com
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Honda / Ford / Toyota / Subaru