Prema novom izveštaju organizacije European Federation for Transport and Environment (T&E, Evropska federacija za transport i okolinu), upravo bi odustajanje od tog plana, a ne njegovo sprovođenje, moglo imati katastrofalne posledice za evropsku privredu i radna mesta.
Naime, T&E tvrdi da će upravo ova zabrana omogućiti evropskoj autoindustriji da se vrati na pretkrizni nivo proizvodnje iz 2008. godine, kada je s proizvodnih traka godišnje silazilo 16,8 miliona vozila.
T&E, mreža nevladinih organizacija koje zagovaraju održivu mobilnost, smatra da bi se održavanjem plana za 2035. doprinos evropske autoindustrije ukupnoj ekonomiji mogao povećati za 11 posto. Ključni element tog rasta leži u tranziciji prema električnim vozilima i sve većem udelu domaće proizvodnje baterijskih sklopova, što bi nadomestilo gubitak radnih mesta u klasičnoj proizvodnji SUS motora.
Međutim, za ostvarenje tog scenarija neophodno je da Evropa značajno ojača vlastiti kapacitet proizvodnje baterija, što za sada još nije u potpunosti obezbeđeno, navodi Jutarnji.hr.
U slučaju da EU popusti pod sve većim pritiscima i odustane od zabrane benzinaca, studija predviđa drastično slabiji razvoj električne mobilnosti. Bez regulatornog pritiska, industrija bi mogla da izgubi motivaciju za ulaganja u električna vozila i time propusti priliku za preuzimanje globalne liderske pozicije. Još gore, Evropa bi mogla da ostane bez velikih investicija u proizvodnju baterija, a samim tim i bez desetina hiljada potencijalnih radnih mesta.
Naravno, izvor ovog izveštaja koje je u suprotnosti sa svim drugim crnim prognozama vezanim uz elektrifikaciju, nije bez kontroverzi. Na papiru, izveštaj organizacije Transport & Environment zvuči gotovo utopijski: ako se Evropska unija ne predomisli i zadrži zabranu prodaje novih automobila sa SUS motorima od 2035., Evropa će doživeti industrijski preporod, otvoriti milion novih radnih mesta i vratiti se na nivoe proizvodnje kakve nismo videli od zlatnih godina pre 2008. godine.
Ali kad se maknu ružičaste naočare, stvari izgledaju manje uverljivo. Prvo, sam izvor izveštaja je organizacija blisko povezana s Greenpeaceom, što već već nosi jasnu ideološku obojenost. Drugo, projekcije se baziraju na veoma optimističnim pretpostavkama: masivni rast domaće proizvodnje baterija, bezbolna transformacija industrije i glatko preusmeravanje stotina hiljada radnika sa SUS motora na elektromotore i baterijske ćelije. Šta ako se to ne dogodi? Šta ako evropski proizvođači ne mogu da prate tempo kineskih divova, a evropski kupci ostanu suzdržani prema elektrifikaciji? Šta ako subvencije presuše, a infrastruktura i dalje kaska? U tom slučaju, tvrdoglavo forsiranje 2035. kao crvene crte moglo bi da izazove upravo suprotan efekat, potpuni kolaps, gubitak konkurentnosti, zatvaranje fabrika i odliv investicija.
Izvor: Jutarnji.hr
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Škoda