Nemačkim potrošačima je teže udovoljiti i oni zahtevaju veće brzine na dugim relacijama koje električna vozila ne mogu da podnesu. A u zemlji u kojoj su Porše, BMW, Mercedes i Audi, vozači nerado priznaju da bilo koji drugi može da parira ovim markama.
„Kineski proizvođači se zaista muče u Nemačkoj. Drže manje od 2% tržišta novih automobila, što je manje od polovine regionalnog proseka od nešto iznad 5 odsto“, rekao je osnivač kompanije Schmidt Automotive Research, Met Šmit.
„Izgleda da je kineski pad ovde najmanje verovatan u poređenju sa svim drugim evropskim tržištima“, dodao je Šmit u razmeni mejlova.
Nemački vozači vole brzinu, a neki delovi njihovih autoputeva i dalje nemaju ograničenja. Električna vozila se vrlo loše ponašaju pri kontinuiranoj vožnji velikim brzinama. Čak i pri poštovanju evropskih ograničenja od 130 km/h, domet najboljih električnih vozila na auto-putu, poput Teslinog Modela 3 od oko 386 kilometara, bio bi manje od polovine dometa jeftinog dizelaša.
Svest o brendovima u Nemačkoj je veoma jaka. Potreban bi bio vrhunski prodavac da ubedi nekoga ko razmišlja o kupovini Poršea, BMW-a, Mercedesa ili Audija da razmotri NIO, Kspeng, Zikr ili BYD modele Jangvang ili Denza.
Međutim, prodaja kineskih brendova uopšte, a posebno električnih vozila, bila je jaka širom Evrope u prvoj polovini 2025. godine, čak i na ukupnom tržištu koje je blago opalo. Evropska prodaja limuzina i SUV vozila pala je u junu za 4,4% na 1,3 miliona vozila. Kineska prodaja je u junu zabeležila rekordni tržišni udeo, premašivši 5 odsto.
„Tržišni udeo kineskih automobilskih brendova u prvoj polovini 2025. godine gotovo se udvostručio u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši novi rekord od 5,1 odsto“, navodi se u izveštaju kompanije Jato Dinamiks.
BYD, Jaecoo, Omoda, Leapmotor i Xpeng predvode
„Pet proizvođača automobila pokreću ovaj brzi rast: BYD, Jaecoo, Omoda, Leapmotor i Xpeng. BYD, koji je bio posebno agresivan u svojoj strategiji cena, registrovao je 70.500 prodaja u prvoj polovini 2025. godine. To je povećanje od 311 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Samo u junu, BYD je registrovao 15.565 vozila, ulazeći među 25 najprodavanijih brendova i nadmašujući prodaju Mini i Jeep“, navodi se u izveštaju. Mnoga od ovih prodaja bila su električna vozila, sa nekim plag in hibridima i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
U Nemačkoj je prodaja električnih vozila porasla za 35% na nešto manje od 250.000 u prvoj polovini godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Folksvagen i njegovi brendovi poput Škode, Audija i Kupre, predvođeni VW ID.7, činili su osam od 10 najboljih modela. Jedini izuzeci bili su Tesla Model Y i BMW iX1. Nijedan nije bio kineski.
Mercedes, Ford, Hjundai i Tojota bili su među 10 najboljih. Nijedan nije bio kineski. BYD je postigao veliki napredak na drugim evropskim tržištima. MG, u vlasništvu SAIC Motor Corp Ltd, dobro se prodaje u Velikoj Britaniji.
„Osvajanje nemačkog tržišta je moguće“
Prema rečima dr Majkla Puca, vodećeg partnera u Automodicted konsaltingu, kineski proizvođači električnih vozila imaju velike ambicije za Nemačku, uprkos početnim poteškoćama. Tržišni udeo od 10% je verodostojan cilj.
„Osvajanje 20 odsto nemačkog tržišta je moguće za kineske proizvođače, ali će to biti pomalo nategnuto. Tokom poslednjih 15+ godina, udeo neevropskih automobilskih brendova u Nemačkoj je bio stabilan na oko 20 odsto. Probijanje ove ukorenjene lojalnosti zahtevaće odlične proizvode po veoma niskoj ceni. Na ovaj način, kineski proizvođači bi mogli da kupe svoj put na nemačko tržište automobila nudeći velikodušne popuste“, rekao je Puc u razmeni imejlova.
„Međutim, mislim da će biti više nego zadovoljni sa oko 10%, što smatram realnim ciljem tržišni udeo od 10% odgovara godišnjem potencijalu prihoda od oko 18 milijardi dolara“, rekao je Puc.
Električna vozila ne mogu i brzo i daleko
Puc je rekao da je potrebno obratiti pažnju na to što Nemci vole velike brzine.
„Većina kineskih električnih vozila nije napravljena za dugotrajnu vožnju pri velikim brzinama i moraće da unaprede samu suštinu proizvoda, poput termalnog upravljanja baterijom, kako bi njihovi automobili bili spremni za autoput. Takođe, to moraju dobro da komuniciraju kako bi kupci shvatili šta njihova vozila zapravo mogu“, rekao je on.
„Jedna stvar bi mogla da im pomogne. Međutim, činjenica da nema mnogo evropskih električnih vozila koja su napravljena za velike brzine. Korisnici električnih vozila su se navikli na činjenicu da brza vožnja autoputevima nije opcija ako žele da stignu daleko sa jednim punjenjem, zbog fizike otpora vazduha. Ovo je prepreka za usvajanje električnih vozila uopšte, ne ograničavajući se samo na kineske brendove“, rekao je Puc.
Ova slabost električnih vozila u pogledu vožnje pri velikim brzinama na velikim dometima je istina za koju se niko ne usuđuje da izgovori. Kompanija Geotab sa sedištem u Londonu postavila je pitanje „Letnja vrućina naspram brzine: šta zaista utiče na domet električnih vozila?“
Geotab je rekao da aerodinamički otpor ima daleko veći uticaj na domet.
„Podaci pokazuju da čak i mala povećanja brzine dovode do naglog gubitka dometa. Na primer, električni kombi od 65 kWh koji se kreće brzinom od 80 km/h na temperaturi od 30°C sa uključenom klimom, ima tipičan domet od oko 233km. Povećajte tu brzinu na 96 km/h, i domet pada na 204 km. Pri 112 km/h pada dalje na 167 km, a pri 132 km/h, smanjujete se na samo 143 km. To je pad dometa od 39% između 81 i 132 km/h“.
Nemački ključ uspeha za Evropu
„Obrazac je sličan i za električne limuzine, iako su malo aerodinamičnije. Pri brzini od 80 km/h na 30°C, možete očekivati 440 kilometara. Pri brzini od 100 km/h: 400 kilometara. Pri brzini od 110 km/h: 366 kilometara. A pri brzini od 130 km/h: 322 kilometara – pad od 28% u odnosu na najefikasniju brzinu krstarenja“, prema Geotabu.
Šmit ističe da su teškoće za Kineze u Nemačkoj preuveličane jer je ovo ogromno tržište ključ uspeha u Evropi.
„S obzirom na sklonosti nemačkih potrošača ka patriotskoj kupovini, dominacija nemačkih premijum proizvođača u Nemačkoj i dominacija na tržištu voznih parkova, koja zahteva visok nivo stabilnih preostalih cena da bi poslovni modeli finansiranja funkcionisali, rezultira time da kineski upad ovde izgleda najmanje verovatan od svih evropskih tržišta.“
„Problem za Kineze je to što je Nemačka tržište sa najvećim obimom i ključna je za izgradnju evropskih prednosti skaliranja i igrala bi veliku ulogu u opravdavanju lokalnog evropskog proizvodnog pogona“, rekao je Šmit.
Izvor: Forbes.n1info.rs
Foto: Arhiva Autoblog.rs / BYD / Jaecoo / Omoda / Leapmotor / Xpeng