Foto: Screenshot YouTube

Trabant, „kutija na točkovima“ iz koje kulja gust plavi dim, ponosno nosi titulu najgoreg automobila koji je čovek ikada napravio. Ali ovo malo, prkosno istočnonemačko vozilo odbija da nestane – zahvaljujući grupi entuzijasta koji su i dalje posvećeni obnavljanju starih modela i njihovom održavanju na putevima.

Sve ih je više na putevima

Dok se Nemačka priprema da u petak obeleži 35 godina od ponovnog ujedinjenja, Trabanti su sve prisutniji na putevima, jer te bučne krntije, koje se pre čuju nego što se vide, dobijaju novu generaciju obožavalaca. U Nemačkoj je danas registrovano oko 40.800 „Trabija“, kako ih od milja zovu, prema podacima nemačkog auto-kluba KBA. Pre deset godina bilo ih je oko 33.000.

Glen Kušan (58), automehaničar iz južnog Berlina, među svojim mušterijama ima i nekoliko vlasnika Trabanta.

Kultni status

„To su ljudi svih profila“, rekao je Kušan za AFP, „od starijih koji su odrasli s Trabanatom, do mlađih koji žele da imaju originalni model.“

Kušan je i sam ponosni vlasnik 23 Trabanta, uključujući beli model koji je nekada pripadao njegovom ocu i prešao više od pola miliona kilometara.

Trabi je stekao „kultni status“ zbog povezanosti s ponovnim ujedinjenjem Nemačke i padom Berlinskog zida, rekao je.

Prvi Trabanti proizvedeni su 1957. godine, tri godine nakon što je komunistička Istočna Nemačka odlučila da napravi „automobil za narod“. Karoserija je bila izrađena od plastike pomešane s vlaknima papira ili pamuka, kako bi se uštedelo na uvozu čelika. Zadnji prozori nisu se mogli otvarati, a dvotaktni motor ispuštao je guste oblake izgorelog ulja i benzina uz veliku buku.

Sa maksimalnom brzinom od 112 kilometara na sat, automobil je bio predmet podsmeha u Zapadnoj Nemačkoj, gde su putevima dominirali BMW i Mercedes. Ipak, automobil je postao omiljeni simbol svakodnevnog života u Istočnoj Nemačkoj, cenjen zbog svog neobičnog dizajna i izdržljivosti.

„Neuništiv“

Istočni Nemci su se prijavljivali na liste čekanja i po 15 godina da bi dobili svoj Trabant, koji je dolazio u tri boje – krem, nebesko plavoj i mentol zelenoj.

Kada je Berlinski zid pao 1989. godine, mnogi Istočni Nemci su se odvezli do granice i čekali satima u dugim redovima u svojim Trabantima, dok su motori ispuštali oblake dima. Posle ujedinjenja, mnogi su prodali svoje automobile kako bi kupili modernije modele, dok su ih hiljade poklanjali ili jednostavno ostavljali na granici.

Poslednji Trabant, ružičaste boje, proizveden je 1991. godine.

Danas posetioci Muzeja Trabija u Berlinu mogu da vide kolekciju od 20 primeraka ovog legendarnog automobila, pa čak i da se provozaju kroz najpoznatije komunističke znamenitosti grada u jednom od njih.

Tomas Šmit (49), koji radi u muzeju i vodi ture, rekao je da je „praktično odrastao u Trabantu“ i da ga sada smatra „delom svog identiteta“.

„On je kao mali maratonac – može sve, neuništiv je“, rekao je „A i kad se pokvari, lepo je što sve možete sami da popravite, jer je tehnologija jednostavna“, dodao je.

„Ljudi su nekada govorili: ako imate čekić, klešta i malo žice – Trabantom možete stići do Lenjingrada.“

Izvor: N1info.rs / Hina

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Trabant

VIDEO: TestAutomobila