Tavares, arhitekta ogromnog konglomerata Stellantis nastalog spajanjem PSA-a i Fiat Chryslera, svoju poslednju fazu na čelu kompanije opisuje kao vrlo turbulentnu, navodi Jutarnji.hr.
Krajem 2024. Stellantis se našao na raskrsnici: usporiti ili ubrzati tranziciju na električnu mobilnost. Prema Tavaresu, unutar uprave su se odlučili za prvu opciju, što je dovelo do gubitka poverenja predsednika Džona Elknna i Tavaresovog iznenadnog odlaska.
Na pitanje šta je tačno pošlo po zlu, Tavares je jasan i ukazuje na niz spoljašnjih faktora koji su "težak teret" za celu industriju. "Gubite kontrolu nad svojom sudbinom zbog faktora kao što su carine, propisi, geopolitička pitanja," objašnjava. On ističe da takvo okruženje guši inovacije i tera talente da napuštaju sektor, dok dugoročni ulagači gube interes. "Automobil će postati uobičajeni predmet, od malog interesa, poput frižidera," dodaje pesimistično.
Srž problema, prema Tavaresu, leži u reakciji Evropske unije na aferu "Dieselgate" iz 2015. godine. Umesto da se fokusirala na krivično gonjenje Volkswagena, Komisija je postala "dogmatična" i krenula u osvetu celoj evropskoj autoindustriji, forsirajući isključivu električnu mobilnost u rekordnom roku.
Tavares smatra da je pravi put bio postepen prelaz. "Rešenje bi bilo zabraniti prodaju vozila s unutrašnjim sagorevanjem u fazama, na bazi emisija CO2, i nametnuti postepeno povećanje električnih vozila." Takav pristup bi dao inženjerima vreme za razvoj konkurentnih tehnologija i omogućio srednjoj klasi da si priušti "zelenija" vozila.
Umesto toga, evropski proizvođači koji nisu bili spremni za skok, bili su prisiljeni na njega, "otvorivši vrata Kinezima, koji su već savladali tehnologiju." Tavares to procenjuje kao "gubitak" od 50 milijardi evra koje su Evropljani potrošili pokušavajući da nadoknade zaostatak.
Tavares je posebno oštar prema novim carinama na kineske električne automobile, smatrajući ih kratkoročnim rešenjem. "Carine su poput flastera na drvenoj nozi," kaže. Kineski proizvođači već rešavaju taj problem osnivanjem fabrika u Evropi, koristeći evropske dobavljače i proizvodeći po lokalnim cenama. Ishod? "Evropska automobilska industrija biće ‘kinificirana‘."
On čak postavlja i intrigantno pitanje oko sporazuma Stellantisa s kineskim Leapmotorom, gde Stellantis preuzima 21 posto kompanije. "Imam samo jedan odgovor: jednog dana, ako Stellantis bankrotira, moći će da ga otkupi."
Na kraju, Tavares se obrušava na nesnosnu evropsku birokratiju koja onemogućava reindustrijalizaciju. On daje upečatljiv primer: dok je spajanje PSA-a i FCA-a, stvaranje globalnog diva, trajalo 13 meseci, dobijanje dozvole za fabriku baterija filjale ACC je zahtevalo 14 meseci čekanja. Takva birokratija, zaključuje Tavares, jednostavno "guši kompanije".
Poruka Tavaresa je jasna: bez promene pristupa, smanjenja birokratskih prepreka i realnije strategije tranzicije, budućnost evropske autoindustrije izgleda mračno, a put prema njenom opstanku vodi kroz Peking. Živi bili, pa videli...
Izvor: Jutarnji.hr / Motor.es
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Stellantis