Čak i prosečan vozač se navikao na izraz "facelift", koji je u svet automobila prenet iz polja estetske hirurgije. Računajući na ulepšavanja i poboljšanja, neki kupci namerno čekaju da izađe takva verzija određenog modela ili baš takav automobil traže, neretko ga tražeći i na tržištu polovnih vozila.
Šta "zatezanje bora" lica jednog automobila znači za autoindustriju? To je u stvari osveženje, koje se implementira na polovini komercijalnog veka automobila da bi se održala njegova privlačnost do samog kraja životnog ciklusa. Cilj je jasan, a to je ostati konkurentan bez preduzimanja razvoja potpuno nove generacije, s obzirom na značajnu razliku u ceni između dve opcije. Ova strategija je postala toliko isplativa da neki proizvođači rade po dva ili čak tri "facelifta" između dve generacije.
Koliko košta razvoj?
Proizvođači vrlo nerado otkrivaju brojke koje investiraju u redizajn i retko to čine. Samo u posebnim slučajevima otkrivaju približnu cifru onoga što su potrošili na model.
"Facelift" obično uključuje do 50 posto manje investicije i može se završiti za najmanje 12 meseci. Tada govorimo o ciframa koje se kreću od 100 do 700 miliona evra, zavisno od obima promena na automobilu.
Međutim, nekada je bila praksa, ali danas s modernim autima to više nije slučaj, jer je najčešća greška mišljenje da je facelift ograničen na novi dizajn branika ili farove s drugačijim svetlosnim potpisom. U stvarnosti, tokom ažuriranja životnog ciklusa, proizvođači obično istovremeno modifikuju nekoliko sistema.
Farovi dobijaju novi dizajn s različitim vrstama konektora i LED modula. Branici uključuju modifikovane tačke montaže i različite konfiguracije senzora za sisteme pomoći u vožnji. Ožičenje se redizajnira za rasvetu, kamere i senzore, a varijante ECU-a se ažuriraju verzijama softvera specifičnim za ažuriranu verziju.
Nije sve isto
Ovo ima direktnu posledicu: far iz modela pre facelifta neće nužno odgovarati novom modelu, čak i ako su spoljašnje dimenzije identične, iako su često i oblik i gabariti promenjeni upravo da se ne bi koristili stari delovi. Profili konektora, montažne kopče i CAN bus komunikacija između farova i kontrolne jedinice su se promenili. Ono što spolja izgleda kao isti deo zahteva potpuno drugačiji broj dela iznutra.
Taj referentni broj je ovo što proizvođači nazivaju OEM broj. To je identifikator koji proizvođač dodeljuje određenom delu, jedinstveno povezan s tom komponentom, a ne naziv modela ili godina proizvodnje. Mora da bude odštampan na samom delu.
S ovim ulaganjem, proizvođač postiže nešto vrlo vredno: može ponovo da lansira model u medijima, ažurira njegov imidž da bi bio usklađen s novim dizajnerskim jezikom brenda te da se prilagodi novim propisima o emisijama ili bezbednosti, sve bez diranja platforme ili ponovnog pokretanja celog procesa homologacije.
Istovremeno, postprodaja se ponovo oživljava jer se vlasnicima nude novi delovi koji odgovaraju samo za model čije lice ima zategnute bore. To, naravno, košta više, jer krajnji kupac mora da plati plastičnu operaciju koju je izveo proizvođač automobila.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Škoda / Volkswagen