Nekada su automobili imali jasnu ličnost. Razlikovali su se po zvuku motora, načinu na koji menjaju brzine, osećaju na volanu, prenosu snage i "momenta" na podlogu i ponašanju u vožnji.
Danas mnogi modeli, bez obzira na marku, ostavljaju veoma sličan utisak. Kabine su pretvorene u digitalne prostore s velikim ekranima i minimalnim brojem fizičkih komandi, dok softver preuzima sve veću kontrolu nad funkcijama automobila.
Tesla je među proizvođačima koji su najviše popularizovali minimalistički pristup enterijeru. Veliki centralni ekran postao je gotovo jedina kontrolna tačka u vozilu, dok su fizička dugmad gotovo potpuno nestala. Iako takav koncept deluje moderno i futuristički, deo vozača smatra da upravo zbog toga vožnja deluje hladnije i manje intuitivno.
Sličan trend može se primetiti i kod Volvo modela nove generacije. Švedski proizvođač godinama je bio poznat po jednostavnom, funkcionalnom i veoma prepoznatljivom pristupu automobilima, ali novi modeli sve više naglašavaju digitalizaciju i softverske funkcije. Mnogi smatraju da se time gubi deo identiteta po kojem je Volvo bio poznat.
Ni sportski proizvođači nisu ostali imuni na promene. Porsche i dalje proizvodi izuzetno sposobne automobile, ali i kod njih sve veći broj ekrana i digitalnih sistema menja tradicionalni osećaj vožnje. Za deo entuzijasta, klasični analogni karakter sportskog automobila polako nestaje pod slojem tehnologije, jer tablet s digitalnim prikazom instrumenata menja klasične "cajgere".
Istovremeno, BMW često se navodi kao jedan od poslednjih velikih proizvođača koji još pokušava da zadrži fokus na dinamici vožnje i osećaju za volanom, posebno kroz M modele. Ipak, čak i kod BMW-a moderni sigurnosni sistemi, elektrifikacija i povećanje mase vozila menjaju iskustvo koje su nekada nudili njihovi automobili. Novi M5 s 2,5 tone više nije onaj stari "M". Ma koliko god snage nudio, jednostavno je pretežak.
Posebne kritike poslednjih godina dobija i Mercedes, prvenstveno zbog dizajna i prelaska na manje elektrifikovane motore, a krivac su naravno strože ekološke norme koje su dovele do smanjivanja radne zapremine i sve češće upotrebe hibridnih sistema. Primer poput AMG C63 pokazao je koliko su podeljena mišljenja među ljubiteljima automobila kada se veliki V8 motor zameni četvorocilindarskim hibridnim pogonom, bez obzira na impresivne performanse.
Upravo zbog svega toga deo vozača danas duže zadržava starije automobile. Ne zato što su novi modeli loši, već zato što stariji automobili nude jednostavniji i autentičniji osećaj vožnje. U vremenu kada elektronika filtrira gotovo svaki osećaj za volanom, upravo ta sirovost postaje ono što mnogima nedostaje.
Stariji modeli omogućavaju i jednostavnije održavanje, a neki od njih su motiv i ujedno projekat vlasniku po principu "uradi sam". Na kraju, da li je iko ikada sanjao električni automobil prepun softvera kao što su mnogi živeli za moćni i neprevaziđeni zvuk V8 motora?
Industrija će se i dalje razvijati prema elektrifikaciji i digitalizaciji, ali ostaje pitanje koliko će prostora u budućnosti ostati za automobile koji vozaču mogu ponuditi nešto više od same tehnologije – emociju, karakter i uživanje u vožnji.
Izvor: Klix.ba
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Alfa Romeo / Tesla / Porsche / BMW / Mercedes