home
HOME VESTI DOMAĆE TRŽIŠTE VIDEO ZANIMLJIVOSTI NOVITETI TUNING CONCEPTS TOP SECRET PREDSTAVLJAMO SALONI ARHIVA GALERIJA

Preuzeto sa: BrzaBrzina.com

Današnja realnost je takva da ukoliko želite sportsku novu Hondu zabavnu za vožnju, najbolje je da kupite jednu sa dva točka

Soichiro Honda svakako ne bi želeo da čuje tako nešto i osnivač japanskog proizvođača vozila je osnovao kompaniju sa idejom da proizvodi vozila sa inovacijama i zabavnom vožnjom. Možda najbolji pokazatelj navedene rečenice je bio model 1300 Coupe, poslednji automobil čiji razvoj je Soichiro Honda lično nadgledao i sa kojim je stavio kraj na veoma impresivnu karijeru.

Kao sin lokalnog kovača, Honda je zarađivao za život popravljajući bicikle od starih delova, a prva ljubav mladog Soichira je bio Ford Model T. U "Šest ljudi koji su stvorili modernu auto industriju" knjizi, Honda kaže nije mogao da shvati kako motor automobila funkcioniše i da je jurio Model T koliko god su ga noge nosile. Kada je konačno stigao automobil, Honda je osetio miris ulja - momenat koji će promeniti njegov život. Posle završene srednje škole 1922. godine, Honda je preselio u Tokio sa 16 godina i dobio posao u lokalnoj fabrici alata. Mladi Soichiro je počeo sa osnovnim poslom kao što je izbacivanje smeća i čišćenjem podova, ali je brzo stigao do šefa smene, gde je stekao potrebno iskustvo da otvori svoju firmu u rodnom gradu Hamamatsu.

Soichiro stiče iskustvo u proizvodnji motora i dobiva posao kao mehaničar u trkačkoj firmi Shokai, a kasnije i kao vozač. Međutim, nakon težeg sudara u kojem je umalo izgubio život, Soichiro odlučuje da se penzioniše kao vozač 1936. godine. Soichiro odlučuje da se vrati u školu i unapredi svoje mehaničko znanje i njegovo ime polako počinje biti poznato širom Japana. Domaći gigant Toyota naručuje čak 50,000 klipova za motore, ali povlači narudžbinu kada samo tri od ukupno 50 poslatih klipova za analizu ne prolaze Toyotinu inspekciju. Soichiro odlučuje da proda klipove manjim firmama i uspeva da usavrši njihovu proizvodnju, a njegovu firmu kupuje Toyota po završetku Drugog Svetskog Rata. Godine 1946. Soichiro, sa 20 radnika, osniva kompaniju za proizvodnju motora, a tri godine kasnije na tržište stiže prvi proizvod, model koji se zvao 98cc Dream Motorcycle. Kompanija dobija imidž veoma kvalitetnih proizvoda i 1962. godine odlučuje da se oproba i u proizvodnji automobila sa modelom S500, malim sportskim dvosedom sa 531cc motorom (44KS) i četvorostepenim manuelnim menjačem. Četiri godine kasnije se pojavio N360 Kei automobil i Honda počinje da sarađuje sa Formula 1 timovima.

Iako su S500 i N360 bili solidni mali automobili, Soichiro je želeo veći proizvod koji će biti praktičniji za svakodnevnu vožnju. Njegova želja je bio veći porodični automobil, dostupan kao kupe i sedan, kao konkurent popularnim modelima Toyota Corona i Datsun Bluebird, koji će se uspešno prodavati i izvan Japana. Takav automobil je stigao 21. oktobra 1968. godine na salonu automobila u Tokiju. Soichiro je predstavio svoj novi automobil 1300, dostupan kao kupe i sedan, kao porodični automobil sa sportskim stilom koji može da stigne samo od Honde. Niko sigurno nije bio više iznenađen nego Eiji Toyoda, osnivač i predstavnik najvećeg japanskog proizvođača vozila Toyote. Toyoda je prvih deset minuta zagledao 1300, a onda upitao svoje inženjere kako njegova kompanija nije u stanju da izvuče 100KS iz 1.3L motora kao Honda. Od Toyote se, ipak, očekivalo od japanske vlade da bude kompanija koja će moderizovati auto industriju u ovoj azijskoj zemlji posle Drugog Svetskog Rata, ali čak i najmoćniji 1.6L motor u modelu Corona je razvijao samo 90KS.

Međutim, to je bio samo početak za Hondu i nekoliko meseci nakon zvaničnog predstavljanja modela 1300 je stigla i još moćnija verzija sa 116KS. Zahvaljujući težini od samo 893 kg, ubrzanje do 100 km/h je iznosilo solidnih 11.6 sekundi. Honda 1300 je opstao u proizvodnji od 1969-1973. godine, kada je zamena za sedan stigla u vidu modela Accord, dok je publika morala da čeka do 1978. godine za zamenu za kupe (Prelude). U navedenom periodu je proizvedno oko 53,000 kupea i svi su imali volan sa desne strane. Samo 1,053 primerka je izvezeno izvan azijskog i australijskog tržišta, a zanimljivo je da su dva primerka završila u Severnoj Americi i vlasnik oba modela je Myron Vernis, koji živi u američkoj saveznoj državi Ohajo. Vernis je dugogodišnji kolekcionar, koji se uglavnom kocentrisao na ređe nemačke automobile sa kojima se sretao u Drugom Svetskom Ratu, ali je nedavno proširio svoju kolekciju i na klasične japanske automobile. Na pitanje zašto se baš odlučio na 1300, Vernis kaže da u Americi svako može da kupi klasični Ford Mustang ili Chevrolet Corvette, ali redak japanski automobil, za koji mnogi čak i na domaćem tržištu ne znaju, je ipak veća atrakcija na skupovima klasičnih vozila. Vernis je dozvolio test vožnju oba modela novinarima koji nisu krili oduševljenje. Pre svega, sportska sedišta su jako slična onima koji su se tokom 1970ih i 1980ih godina koristila u trkačkim terenskim automobilima kroz pustinje Australije.

Okretanjem ključa maleni 1.3L motor pokazuje svoj zvuk koji zvuči slično kosilici modifikovanoj od strane Formula 1 inženjera. Zahvaljujući podatku da razvija maksimalnu snagu na visokih 7,200 RPM, 1300 i nije preterano civilizovan automobil za gradsku vožnju. Ipak, on se na putu ponaša kao i svaka druga moderna Honda i sa lakoćom prolazi kroz četiri brzine. Međutim, tek preko 5,000 RPM Honda 1300 počinje da pokazuje svoju pravu lepotu i sve vreme tera vozača da ga testira do maksimuma. Iako 1300 može da se vozi i kroz ulične gužve, izlazak na stazu najbolje potvrđuje viziju koju je Soichiro Honda imao pre više od 40 godina. Kao što smo spomenuli, 1300 Coupe je bio poslednji proizvod Soichira pre nego što se penzionisao 1973. godine i čini se da je sve svoje znanje "ubacio" u ovaj automobil. Soichiro je pokazao svetu kako pravi sportski automobil treba da bude urađen, a inženjerima najveće svetske auto kompanije u tom periodu General Motorsu da nije potrebno da automobil bude skupocen da se dobro ponaša u krivinama. Naime, američki gigant je u istom periodu prolazio kroz skandale sa lošim ponašanjem u krivinama Chevrolet Corvaira i tvrdio da je modernija tehnologija ipak preskupa za jeftini koncept. Spomenućemo i par reči na račun dizajna, za koji mnogi tvrde da podseća na BMW sa po dva fara sa svake strane, ali treba spomenuti da je Soichiro Honda bio veliki ljubitelj američke auto industrije i da je za dizajnersku ispiraciju koristio svoj lični Pontiac Firebird.

Američka inspiracija je još očiglednija na zadnjem delu vozila zahvaljujući fastback stilu, koji se značajno razlikovao od tradicionalnih kockastih automobila iz Japana u navedenom periodu. I pored originalnih planova da postane globalni automobil, 1300 ipak nije postao svetski hit u meri u kojoj se Soichiro nadao (tu čast je imao model Civic nekoliko godina kasnije). Kao razlog se pominje ne baš niska cena, koja je u Australiji dostizala 3,180 dolara, kao i podatak da mnogi potencijalni kupci ipak nisu razumeli Hondinu savremenu tehnologiju.

Danas je 1300 Coupe jedan od najvrednijih japanskih klasičnih automobila, a cene u Australiji, gde se većina preživelih modela nalaze, se kreću do 40,000 dolara, zavisno od stanja. Iako je danas preko 40 godina star, 1300 Coupe je i dalje veoma moderan i zabavan za vožnju. Kao većina sportskih Hondi iz prošlosti, lepota 1300 Coupe nije u vidu brojeva na papiru već u pažnji za najmanji detalj koji ćete osetiti tokom vožnje.

Autor: Talladega

Slike: Honda



čitanja : 1219



Komentari

"Današnja realnost je takva da ukoliko želite sportsku novu Hondu zabavnu za vožnju, najbolje je da kupite jednu sa dva točka"
... ili mozda ovo:

https://autoblog.rs/blog/auto/vesti/2014/04/02/honda-mean-mower-sa-postignutih187-6-km-h-postala-najbrza-kosilica-za-travu-na-svetu

Autor vojvoda 18 Maj 2014, 01:55

Kad je reč o enterijeru, Japanci su već tad bili ispred Amerikanaca.

Autor Nitro 18 Maj 2014, 16:01

Sve od trenutka kada su poceli proizvoditi automobile, Japanci su ispred Amerikanaca i to ne samo po enterieru.

Autor vojvoda 18 Maj 2014, 18:58

a od nemaca? :)))

Autor mile antena 18 Maj 2014, 19:14