Istorija: Toyota Supra
Preuzeto sa: BrzaBrzina.com
Kada se pomene Toyota Supra, većina nas sigurno pomisli na čuveni model iz prvog serijala "Fast & Furious" filmova, ali istorija ovog automobila je počela mnogo ranije.
Kroz celu svoju istoriju, Supra je bila najsportski model japanskog proizvođača vozila, iako početak karijere i nije nagoveštavao tako nešto. Čak i danas, 12 godina nakon što je okončana proizvodnja, ovaj automobil privlači veliku pažnju u svetu modifikovanih uličnih trkača gde je jedan od favorita ljubitelja takvih automobila. Iako Toyota danas važi za "dosadnu" kompaniju, čiji su kupci uglavnom stariji ljudi koji žele najjeftiniji način da se prevezu od mesta A do mesta B, situacija uvek nije bila takva. Najveći svetski proizvođač vozila se uvek mogao pohvaliti visokim kvalitetom, ali malo ljudi zna da je tokom godina proizvodio i mnoge sportske modele. Svakako najpoznatiji od njih je bio 2000GT, koji se proizvodio od 1967-1970. godine, u kom periodu je proizvedeno 337 primeraka. Iako se 2000GT danas smatra prvim japanskim superautomobilom, njegova visoka cena, kao i dizajnerske linije prekopirane sa Jaguar E-Typea, su rezultirale u veoma limitiranoj proizvodnji.
Ipak, 2000GT je ostavio dovoljno dubok trag na tržištu do mere da je čak i legendarni Carroll Shelby koristio dva primerka za takmičenje u klasi sportskih automobila na američkom tržištu. Duhovni naslednik 2000GT je bio model Celica, predstavljen 1970. godine. Iako se na prvi pogled ova dva automobila ne bi mogla više razlikovati, oni su ipak imali dosta sličnosti, kao što je dizajn u stilu Koka-Kola flaše. Međutim, Celica je od samog početka namenjena kao jeftiniji model, a da bi se uštedelo na troškovima, platforma je pozajmljena od modela Carina. Tokom 1970tih godina, Celica se prodavala više nego uspešno širom sveta, a posebna popularnost je vladala u Severnoj Americi. A onda je Datsun predstavio legendarni 240Z, koji u početku nije ozbiljno shvaćen, ali je vremenom počeo da dobija na popularnosti i da privlači nove kupce.
Predstavljen 1969. godine, 240Z je pružao evropski stil, američku snagu i japanski kvalitet po početnoj ceni od samo 3,500 dolara. U vreme kada su američki "muscle car" mučili muku sa novim standardima o izduvnim gasovima, koji su ubijali snagu motora, 240Z je pružao moderni I6 motor sa 150KS i takođe savremeni četvorostepeni manuelni menjač. Kada je godišnja prodaja dostigla 50,000 primeraka, a lista čekanja bivala poduža, Toyota je shvatila da ne može da propusti istorijsku priliku i uključi se u bitku. Japanski gigant je počeo da radi na novom modelu 1975. godine, ali nije želeo da čeka na dugogodišnji razvoj i odlučio je da se koristi već proverena tehnologija iz ostalih modela. Pošto su pomenuti 240Z, kao i naslednik 260Z imali samo I6 motore, Toyota je odlučila da predstavi novi model, za koji je odlučeno da će se zvati Supra, bude opcija na Celici.
Celica je mogla da se dobije samo sa motorima od četiri cilindra, dok je Supra trebalo da pruža nešto veće i moćnije motore. U aprilu 1978. godine, Supra je zvanično debitovala na domaćem tržištu pod Celica XX oznakom. Iako zasnovana na standarnoj Celici, Supra je bila nešto duža sa ukupnom dužinom od 4.6 metara i imale je 2.0L I6 motor sa 110KS. Glavna svrha ovog automobila je ipak bila američko tržište, gde je Supra debitovala godinu dana kasnije pod Celica Supra oznakom i sa 2.6L I6 motorom od 110KS. Iako nije napravila revoluciju kao Datsun Z, Supra je od samog početka dobila velike pohvale. Standardan petostepeni manuelni menjač je bio jedan od prvih takvih menjača u jeftinijem automobilu na američkom tržištu. Prodaja je kasnije proširena i na evropsko tržište, gde je Supra imala mnogo uspeha u Britanskoj seriji turističkih automobila. Međutim, prodaja je bila limitirana i uglavnom se kretala oko 1,000 automobila na godišnjem nivou.
Na američkom tržištu je stiglo unapređenje 1981. godine, kada je debitovao veći 2.8L motor sa 116KS i smanjio ubrzanje do 100 km/h na 12 sekundi. Druga generacija Supre je debitovala 1982. godine, zajedno sa potpuno novom Celicom, a po prvi put u istoriji ova dva automobila su počela da se razlikuju. Iako su i dalje delili platformu, dva automobila su imala potpuno drugačiji prednji deo, posebno u vidu farova, ali je najveća promena i dalje bila ispod haube. Supra je sada mogla da se dobije kao dva potpuno drugačija modela, i to L-Type i P-Type. Kao što im ime kaže, jedan model se kocentrisao na luksuz i pružao svu opremu koja se mogla dobiti na luksuznim Gran Turismo automobilima, dok je drugi model urađen sa performansama na umu, sa modifikovanim oslanjenjem i jačim kočnicama. Međutim, po pitanju motora, L-Type i P-Type su imali identičan 2.8L I6 motor sa 145KS ispod haube, zahvaljujući kome je ubrzanje do 100 km/h iznosilo 9.8 sekundi.
Tri godine kasnije snaga je povećana na 160KS, čime je ubrzanje do 100 km/h smanjeno na samo 8.4 sekunde. Iako je Toyotin originalni plan bio borba sa Datsunom, japanski rival je uvek bio nekoliko koraka ispred po pitanju mehanike i tehnologije, čime je pružao i značajno bolje performanse. To se posebno odnosilo na turbo tehnologiju, koja je bila potpuno nova početkom 1980tih godina, ali nakon popularnosti u raznim Saab, Buick i Porsche automobilima, Datsun se odlučio oprobati 1981. godine kada je stigao novi 280ZX. Iako je imao visoku cenu od čak 18,000 dolara, 280Z je takođe imao i 180KS i više luksuza nego Supra, čime se pomerio u višu teritoriju i počeo da osvaja kupce koji su ranije vozili Chevrolet Corvette i slične automobile. Kada se tome dodaju novi rivali, kao što su Mitsubishi Starion i Mazda RX-7, Toyota je shvatila da mora da krene drugačijim putem.
Da bi Supra mogla da parira navedenim rivalima, bilo je potrebno da se izbriše konekcija sa Celicom. Iz navedenog razloga, 1986. godine Celica je prebačena na novu platformu sa prednjim pogonom dok je Supra nastavila sa pogonom na zadnjim točkovima. Iako dizajnerske promene nisu bile prevelike između druge i treće generacije, najveća promena se našla ispod haube, gde je sada debitovao novi 3.0L I6 motor, i tu u dve verzije – 200KS u atmosferskoj verziji i 230KS u turbo verziji. Iako je snaga motora povećana, Supra je takođe dobila i na težini, čime performanse nisu bile značajno bolje u poređenju sa prethodnikom. Iako, ako uporedimo Supru sa glavnim rivalima kao što su Nissan 300ZX i Porsche 944, Toyotin model je bio značajno aerodinamičniji i samim tim i pružao najsportske linije. Prodaja je startovala više nego odlično sa 33,283 prodata primerka prve godine, ali je vremenom padala i 1992. godine iznosila samo 1,193 primeraka.
Ovaj model je možda danas i najpodcenjeniji, posebno ako pogledamo njegove uspehe u Japanskoj seriji turističkih automobila gde je imao mnogo uspeha. Četvrta, i ujedno, poslednja generacija Supre je debitovala 1993. godine i na tržištu opstala čak devet godina. Japanski gigant je želeo da udalji ovaj automobil od pomenutih Nissan 300ZX i Mazda RX-7 i više prema klasi Chevrolet Corvette i Porsche 928. Uskoro su se u klasi pridružili i Honda NSX i Mitsubishi 300GT VR-4, pa je klasa dobila na popularnosti više nego ikada pre. Supra je sada bila zasnovana na Lexusu SC300 i pružala standardan 3.0L I6 motor sa 220KS, ali je najviše pažnje privukao novi turbo motor koji je podigao snagu na impresivnih 324KS. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo samo 4.6 sekunde uz maksimalnu brzinu od 250 km/h, a ubrzo je debitovao i novi šestostepeni manuelni menjač.
Zbog visoke cene, koja je dostizala 50,000 dolara, ova generacija Supre nikada nije bila popularna među kupcima, ali onaj mali broj primeraka koji su završili na ulicama su ubrzo stekli kultni status. To se posebno odnosi na autosport gde su Supre mogle da se modifikuju i do 1,000KS, a da pri tom i dalje ostanu legalne za uličnu upotrebu. Međutim, do kasnih 1990tih godina, tržište sportskih kupea na američkom tržištu se značajno smanjilo, pa su tako nestali 300ZX, RX-7 i 300GT VR-4 i Toyota je odlučila da povuče i svog predstavnika posle 1998. godine. Supra je nastavila sa proizvodnjom na domaćem tržištu četiri godine duže. Supra je možda najslavniji proizvod japanskog proizvođača vozila, a posebno su popularni modeli poslednje generacije čije cene umeju da pređu brojeve i do šest cifara.
Tokom svoje duge istorije, Supra je ostavila dubok trak i u svetu autosporta, posebno u vidu Japanske serije turističkih automobila, a poslednjih godina popularnost je porasla i u Američkim drag i drift serijama. Poslednje internet priče nam kažu da Toyota sprema naslednika pod identičnim imenom, a tokom poslednjih godine je predstavljeno nekoliko različitih koncepta. Ukoliko do toga dođe, serijski model se može očekivati već 2015 godine, a na nama je da se nadamo da će biti jednako dobar kao i prethodnici.
Autor: Talladega
Slike: Toyota
