Iza Mercedesovog koda C111 krije se nekoliko supersportskih automobila koji su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka podigli veliku prašinu.

Kompanija je odlučila da eksperimentiše s raznim vrstama pogona, multilink vešanjem na zadnjim točkovima, šasijom od fiberglasa, te vratima koja se otvaraju poput galebovih krila, a C111 je bio ključna tačka razvojnog programa. Najzanimljiviji deo ovog projekta su možda prve dve verzije koje su koristile Wankelove (rotacione) motore. Prvi C111 je predstavljen 1969. godine sa centralno smeštenim Wankelovim motorom s tri rotora i direktnim ubrizgavanjem goriva. Godinu dana kasnije je dodat još jedan rotor za ukupno 2,4 L zapremine te 350 KS i 300 km/h maksimalne brzine.

Već sa sledećim razvojem, nazvanim C111-IID, Mercedes je ugradio turbodizelski petocilindrični motor sa 190 KS, a kasnije je došla i verzija s 230 KS. Najsnažniji C111 je imao 507 KS (turbobenzinac V8, 4,8 l) te je postigao rekordnih 403.78 km/h na italijanskoj stazi Nardo. Dizajnom se razlikovao od prvog C111, odnosno bio je aerodinamički prilagođen postizanju što više brzine.

Ukupno je proizvedeno 16 automobila (13 s Wankelovim motorom, dva dizelaša i jedan V8), a Mercedes je primio ukupno 700 narudžbina kupaca. Od šire proizvodnje se odustalo pa oni nikada nisu dobili svoja vozila.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: Mercedes