Neki od najvažnijih protagonista te ere su stizali iz Francuske - vrhunski upravljiv Peugeot 205 GTI 1.6/1.9 (1984–1994) sa 105 do 130 KS te brz kao metak Renault 5 GT Turbo sa 115 KS (1985–1991). Naravno i Nemci su imali svoje čuvene predstavnike - kultni VW Golf 1.8 GTI 16V "Dvojka" (1986–1992) sa 139 KS, Opel Kadett GSI 16V (1987–1991) 115 do 150 KS te Ford Fiesta XR2 (1981–1989) s atmosferskim 1,6 litrašem od 96 do 110 KS.
Japan su zastupali Honda Civic modeli s neverovatno izdržljivim 1,6 litarskim atmosfercima koji su se "vrteli beskrajno", kao i primera radi Suzuki Swift GTI kojeg je pokretao 1,3 litarski atmosferski 4-cilindraš, za vožnju neverovatno okretan i brz gradski automobil.
Boje Italije su tada zastupali Lancia Delta HF Turbo (1983–1986) s 1,6 litarskim turbo motorom od 105 KS te Fiat Ritmo 105 TC sa 105 KS iz 1,6 litarskog atmosferca, međutim ovo je priča o jednom drugom gradskom Italijanu male mase i snažnog motora - Fiatu Uno Turbo i.e.
Četiri decenije su prošle od trenutka kada je Fiat predstavio prvu generaciju koja će zauvek promeniti percepciju kompaktnih automobila, a Uno Turbo i.e. je postao ikona 1980-ih i 1990-ih, kombinujući praktičnost gradskog auta s adrenalinskim sportskim performansama.
Mali Uno s dodatkom Turbo "i.e." (elektronsko ubrizgavanje goriva) predstavljen je 1985. godine kao "top gun" model u ponudi i postizao je 105 KS. Ujedno je Fiat Uno Turbo i.e. i prvi Fiatov model s turbopunjačem, a sama tehnologija, bez preterivanja, potiče iz iskustava Ferrarija iz tog vremena s turbomotorima u Formuli 1, navodi Jutarnji.hr.
Sam 1,3 litarski motor od 69 KS je već bio ugrađivan u Ritmo i Uno 70 SX, a za ovu priliku je oplemenjen Bosch elektronskim ubrizgavanjem u više tačaka (otuda i oznaka Iniezione elettronica, odnosno i.e.), kao i Magneti Marelli elektronskim paljenjem te IHI vodom hlađenim turbopunjačem.
Kao rezultat te vrhunske tehnologije Fiat Uno Turbo i.e. je postizao 105 KS pri 6500 o/min. i 150 Nm pri 3200 obrtaja. Ti podaci, naročito danas, ne obaraju s nogu, ali s težinom od tek 845 kilograma Fiat Uno Turbo i.e. je 100 km/h iz stajanja postizao za okruglih osam sekundi i mogao je do 200 km/h.
Kočioni sistem je kapacitiran za puno mišića najbržeg Una, sa samoventilirajućim diskovima od 240 mm napred i 227 mm pozadi. U verziji Antiskid, predstavljenoj 1987. godine, postojao je svojevrsni rudimentarni ABS koji je delovao na prednje točkove, ali s upitnim radom tako da je većina vlasnika odlučila da ga deaktivira.
Karakteristični "kockasti" dizajn, sportski ukrasi na karoseriji i Turbo oznake su ga učinili željom svih vozača širom Evrope. Da bi bio što lakši, primera radi, vrata prtljažnika su izrađena od stakloplastike, dobio je prednje maglenke te mali spojler na kraju krova, kao i karakteristične Cromodorine alu naplatke od 13 inča ukrašene Abarthovim škorpionom na poklopcima s gumama 175/60.
Kabina Uno Turba je bila sportska sa sedištima u crveno-crnim tonovima, a pažnju privlači i "bogata" instrument ploča Veglia-Borletti, koja takođe uključuje turbo manometar te indikatore pritiska ulja i temperature te temperaturu rashladne tečnosti.
Skala brzinomjera je završavala na 240 km/h, a sportski je bio i četvorokraki upravljač na kojem se isticao crveni natpis "Uno Turbo". Opcionalno, od 1986. godine model je mogao da se naruči i sa (za 1980-te godine spektakularnom) digitalnom pločom instrumenata. Njegova okretnost, brzina, vrhunska upravljivost, precizno vođenje i karakterističan zvuk turbo motora su osvojili ljubitelje sportskih modela naprečac.
Danas, 40 godina kasnije, Fiat Uno Turbo i.e. ostaje legenda među kolekcionarima i auto-entuzijastima. Restaurirani primerci su sve vredniji, a nostalgija za ovim automobilom i dalje raste, pa tako rastu i cene "preživelih" urednih primeraka - danas i do 20.000 evra.
Četiri godine kasnije stigao je redizajnirani model, bolji po performansama i moderniji, ali ipak bez aure prve, inicijalne generacije.
Izvor: Jutarnji.hr / Stellantis
Foto: Fiat