U senci dvoboja između Sebastiana Vettela i Fernanda Alonsa za titulu svetskog šampiona, Formula 1 je ostala bez čoveka koji joj je dao najveći pečat u poslednje dve decenije.
Drugi i konačni put penzionisao se Michael Schumacher, sedmostruki svetski šampion, čovek sa najviše pobeda (91), najviše pol-pozicija (68), najviše mesta na pobedničkom postolju (155)... Jednom rečju - Najveći.
Schumacher je u Formuli 1 debitovo na Velikoj nagradi Belgije 1991. godine za Sauber, a već sledeće godine je u bolidu Benneton Forda završio treći u poretku vozača, iza Nigela Mansella i Ricarda Patresea, a ispred Senne, Bergera, Brundlea, Alesija, Hakkinena.
Sledeće sezona nije donela željeni napredak (završio četvrti, iza Prosta, Senne i Hilla), ali je zato 1994. uzeo prvu titulu za jedan bod ispred Damona Hilla (sudarivši se sa Britancem u poslednjoj trci sezone u Australiji). Godinu dana kasnije Benneton je išao na pogon Renaultovih motora, a Schumacher je odjurio prema novoj tituli, razbivši konkurenciju (Hilla).
Već prva godina u Ferrariju je nagovestila da će Schumacheru trebati veoma puno vremena da najslavniji tim Formule 1 dovede na sam vrh. U vreme dok je Schumacher počeo da stvara od Ferrarija pobednički bolid, titulama su se kitili Damon Hill (1996.), Jacques Villeneuve (1997.) i Mika Hakkinen (1998.), a četvrti pokušaj da sa Ferrarijem postane svetski šampion propao mu je sa nesrećnim lomom noge u Silverstoneu 1999. Na svoje je došao 2000., postavši prvi Ferrarijev šampion još od 1979. i Jodyja Schecktera.
Započeo je tada fantastičan niz – bio je šampion u svakoj od sledeće četiri godine, a u leđa su mu gledali Coulthard, Barrichello, Raikkonen i opet Barrichello, s tim da je jedini koji je bio blizu toga da ga nadmaši bio Kimi, 2003. (tada se završilo sa dva boda viška za Schumachera).
Zbog brojnih odustajanja Schumacher nije ni bio u igri za titulu 2005., a godinu dana kasnije Alonso ga je svojom drugom uzastopnom titulom ispratio u penziju i to, kako će se kasnije pokazati, privremenu.
Prvo je radio kao savetnik u Ferrariju, a trebalo je da se vrati prvo 2009., kao zamena za Felipea Massu. Ipak, definitivni povratak dogodio se 2010., potpisom trogodišnjeg ugovora sa Mercedesom.
Nažalost, za sve njegove obožavaoce i sve fanove oktanskog cirkusa, tri godine pauze ostavile su traga na Schumiju, a kada se još tome doda izuzetna nepouzdanost i kvarljivost Mercedesovog bolida, onda je jasno zašto je upisao samo jedno mesto na pobedničkom postolju, i to ove godine, na Velikoj nagradi Evrope u Valenciji.
U ove tri godine nije završavao na pozicijama na kojima smo navikli da ga gledamo, ali smo barem uživali gledajući istinskog velikana ovog sporta.
Izvor: Gol.dnevnik.hr
Foto: AFP
mislim da bi trebalo da se doda da je titulu 2003. uzeo bezobraznom krađom.
inače veliki vozač, možda i jedan od najboljih svih vremena.
Sećam se tog "sudara" iz 1994. godine, kada je na "mudar način" ( "sudarom" ) "izvukao uši" Hill-u
Jeste da je veliki vozac ali mi se cini da je kao covek mali. Uvek sam navijao protiv njega. Prvo Hil pa Hakinen pa Montoja.
Ja nikad nisam voleo Sumahera i uvek sam navijao protiv njega, prvo za Dejmona Hila, onda za Miku Hakinena, kasnije za Kimija Raikonena. Nikada mu ne mogu oprostiti kako je uzeo na kvarno titulu '94, ja sam tada bio samo glupavi klinac ali se dobro secam sta je Sumaher uradio: namerno je udario Hila koji je vozio Vilijams u trenutku kada je ovaj krenuo da ga obilazi, sto je odgovaralo Sumaheru, jer je pre trke imao bod prednosti u odnosu na Hila.
Шуки је дебитовао за Џордан на Спа Франкошапу (Белгија) а следеће године на истој стази и остварио прву победу!! Чувена стаза горе-доле са брда у долину па на брдо на слепо па шта Бог да... :))
Дакле, Заубер је касније основан и то ал добро, биће да су админи из Хр. касније рођени... ;)
Чича- био и остао си најбољи, срећна пензија и свака част што си пропустио Фетела...ипак мора да се зна ко је ученик!! :))