Kako prenosi Sport klub, Jamaha će se takmičiti na Velikoj nagradi San Marina sa Maverikom Vinjalesom kao 'solistom', usled povrede Valentina Rosija, za koga nije odredila zamenu.

‚Doktor‘ je doživeo prelome tibije i fibule desne noge u padu tokom treninga na svom ranču u Tavulji, posle čega je hitno operisan, zbog čega će morati da miruje između 30 i 40 dana.

Italijanski navijači su, takođe razočarani, što neće gledati Rosija na njegovoj domaćoj stazi, koja se nalazi na samo 20 minuta od njegovog doma u Tavuliji.

Za veliku nagradu San Marina tim će postaviti njegovu garažu kao i uvek, tako da će navijači moći da vide njegovu Jamahu.

"Velika je šteta što neću biti na mojoj trci. Radovao sam se događaju u Mizanu, zato što je vrlo poseban, ali moram da brinem o povredi. Znam da će me tim podržati tokom oporavka. Na svu sreću dobro sam i mogao sam da krenem sa rehabilitacijom. Neće to sve tajati kratko, ali vratiću se čim pre budem mogao", kazao je Rosi.

Sve nade Jamaha polaže u Vinjalesa, koji je završio trku u Silverstonu na drugom mestu, posle čega je treći u generalnom plasmanum sa 13 poena zaostatka za vodećim Andreom Doviciozom na Dukatiju i četiri poena manje od Marka Markesa na Hondi.

"Na žalost u Mizano ćemo bez Valentina, što je velika šteta. Znam da je ovo posebna trka za njega. Želim mu brz opiravak i nadam se da će biti u garaži što pre. Motivisani smo posle podijuma u Silverstonu, radimo na pravi način ponovo. Osećam se na vozilu onako kako sam se osećao i na početku sezone i to me smiruje i dozvoljava mi da se dokusiram na svaku trku", dodao je Vinjales.

Mladi Španac je već jednom vozio na stazi u Mizanu, kada je završio kao drugi u Moto 3 klasi 2013. godine.

Izvor: Sportklub.rs

Šta je ’Doktorova’ nova realnost?

Propustio je samo četiri trke za skoro 22 godine, a ne samo poslednjih meseci, već poslednjih godina, svima je stavio do znanja da nema nameru da stane. U toj želji je i preterao, pa će okršaje u Mizanu pratiti iz kreveta, umesto da učestvuje u njima.

Kao grom iz vedra neba prošle nedelje stigla je vest da je Valentino Rosi doživeo dvostruki prelom potkolenice u padu tokom treninga na svom ranču. I ranije je bilo padova između trka, setimo se samo da je samo nekoliko dana pred ovogodišnju trku za Veliku nagradu Italije doživeo povrede abdomena. Ali, nikada nije bilo toliko ozbiljno, nijednom još od pada baš na „Muđelu“ pre sedam godina.

Tada je tokom trećeg slobodnog treninga imao težak pad u nizu krivina Kazanova/Saveli, koje samo naglašaju koliko je to neverovatna staza. Za Rosija su tada bile sve samo ne prelepe krivine, pošto je sve što se desilo tog 5. juna 2010. godine promenilo tok njegove karijere. Iako se vratio na stazu i pobedio na „Sepangu“, na osmoj trci od povratka, od tog dana ništa više nije bilo isto, a mnogo vremena je prošlo pre nego što smo ponovo videli pravog ’Doktora’.

Da nije bilo te povrede, bez sumnje bi osvojio desetu titulu možda već te sezone ili u godinama koje su sledile, a Horhe Lorenco ne bi njegovu Jamahu pretvorio u svoj tim. Tako bi i prelazak u Dukati bio pod znakom pitanja, kao i većina stvari koje su se u kraljevskoj klasi desile u poslednjih sedam godina. Ipak, ne vredi pričati o tome šta bi bilo kad bi bilo, pošto trenutnu situaciju nikome neće olakšati.

U oba pada, Rosi je slomio istu potkolenicu, ali je dobra vest da ne bi trebalo da bude većih posledica kada se sve zaleči, pošto je kost odavno zarasla posle prvobitnog preloma. Samo, italijanski motociklista sada ima 38 godina i izvesno je da će oporavak trajati nešto duže nego prethodnog puta. Tada se na motoru našao posle mesec i po dana, a sada ima isti cilj, da bude spreman za Veliku nagradu Japana, koja sledi posle trka u Mizanu i Aragonu, 15. oktobra.

Isto tako sledi i jedno veliko ali. Posle svega što se desilo pre sedam godina, sezone su bile potrebne da bi ’Doktor’ bio spreman da se izbori sa vozačima mnogo mlađima od sebe. Onima koji ga se uopšte ne plaše, uprkos tome što je svima njima bio idol, pa je možda glavno pitanje posle ove povrede da li je ona označila kraj njegovim nadama za osvajanje desete titule.

Ljudi generalno vole u ovakvim situacijama da poručuju: „Vratiće se još jači“, ali je u Rosijevom slučaju, moje je mišljenje, jedino izvesno da će se vratiti. Jači ne može da bude pošto je njegovo telo i bez povrede mnogo slabije iz godine u godinu, samo što je to teško shvatiti. Jer, kada ga vidite, ne biste mu dali više od 30 godina, ako i toliko. Ali, vratimo se na desetu titulu.

Ove godine je od borbe za naslov prvaka morao da se oprosti šest trka pre kraja, a kako stvari stoje šta god da se desi do kraja ove sezone, sledeće ga čeka mnogo teži posao. Ono što bi za devetostrukog svetskog šampiona bilo najbolje je da ne brza i da se vrati kada bude siguran da se neće plašiti novog pada. I da se ne opterećuje rezultatima. U pitanju je Valentino Rosi, možda i najveći motociklista svih vremena, a njega isključivati iz bitke za podijume i pobede bilo bi potpuno ludo. Ali, treba biti realan.

Od početka naredne sezone zavisiće koliko ćemo još dugo uživati u ’Doktorovoj’ magiji, ali sumnjam da će prelom potkolenice uticati na tu odluku. Sve će se svoditi na to koliko će biti konkurentan, a to je jednako do njega, koliko je i do Jamahe. Uprkos povredi, smatram da će Rosi ostati na stazi duže nego što je planirao jer em što uživa, em postoji nešto što bi mu bilo draže da postigne od osvajanja desete titule.

U pitanju je broj od 122 pobede i rekord koji trenutno drži Đakomo Agostini. Čini se da je to nešto lakši zadatak od osvajanja desete titule, posebno jer ’Doktora’ trenutno sedam trijumfa deli od tog dostignuća. Daleko od toga da bi njegova karijera bila nekompletna bez još jedne titule ili tih pobeda, ali jedna od tih stvari bi došla kao šlag na torti, a Rosi bi potom mogao u potpunosti da se posveti stvaranju novih italijanskih svetskih šampiona.

Ali, ako ste se pitali da li će se ikada opametiti, odgovor je – nikada. Većina komentara posle Rosijevog pada svodila se na to zašto mu je uopšte dozvoljeno da vozi motokros ili enduro između trka. I ne samo njemu, već svim vozačima u svim klasama. Odgovor je i te kako jasan – za motocikliste je to najbolji način treninga, posebno jer im je vreme na njihovim pravim trkačkim motorima ograničeno.

Uostalom, da čovek zna kada će pasti, seo bi, zar ne? Motociklistima je vožnja motora u krvi, a mnogo je bolje da to rade na svom ranču, motokros stazi ili pravoj stazi, nego na ulici. I ako će da biraju kako će se povrediti, uvek bi rekli da je bolje tako, nego da padnu sa staklenog stola nameštajući zavese. To se desilo baš Rosiju pred početak njegove, za sada, poslednje šampionske sezone.

Jasno je da će ’Doktorova’ povreda najviše uticati na njega samog, ali ne treba smetnuti s uma da je ona došla pred Veliku nagradu San Marina i Riminija, na stazi „Marko Simončeli“. Tu pistu mnogi zovu i „Rosijevim dvorištem“ jer je njegova rodna Tavulja tek desetak kilometara udaljena odatle. Hiljade navijača su baš zbog Rosija planirale odlazak na tu trku, pa su svi očekivano razočarani što glavna zvezda neće biti prisutna.

Ipak, treba očekivati da će Mizano biti obojen u žuto u čast italijanskog motocikliste, a da će svi zdušno umesto za njega navijati za Andreu Dovicioza. Jer, ako Italijani treba da biraju između Dovicioza i trojice Španaca, jasno je kome će se prikloniti, iako popularni Dovi nema ni izbliza toliko navijača kao ’Doktor’.

Kada smo već pomenuli Dovicioza i trojicu Španaca, svima je jasno da je u pitanju borba za titulu u kraljevskoj klasi za 2017. godinu. Rosi je na četvrtom mestu sa 26 bodova zaostatka u odnosu na svog sunarodnika, ali pošto je na naredne dve trke, koje propušta, na raspolaganju 50 bodova, njegove šanse su svedene na minimum.

Tako je jedna od najzanimljivijih sezona u istoriji sa pet spala na četiri slova – Dovicioza, Marka Markesa, Maverika Vinjalesa i Danija Pedrosu. U zavisnosti od rezultata trke koja se vozi narednog vikenda može da se desi i da samo trojica ostanu u trci, ali nećemo ništa da predviđamo. Nećemo da neko posle okrivi „komentatorsku kletvu“.

Iako je šampionat na nekoliko nedelja ostao bez jednog od glavnih ’igrača’, to ne znači da nas čeka nezanimljiv sam finiš sezone, naprotiv. Uloge su se promenile poslednjih nedelja, pa samo ostaje da se vidi kako će se ko snaći od Mizana, preko Aragona, Motegija, „Filip Ajlanda“ i Sepanga, do Valensije.

Doviciozo trenutno vodi glavnu reč i drži čelo generalnog plasmana sa 183 boda, devet više od Markesa, dok je Vinjales samo četiri boda dalje. ’Doktor’ je na četvrtoj poziciji sa 157 bodova, a Pedrosa ima devet manje. Ništa još nije ni izbliza gotovo, a pravi ljubitelji motociklizma će znati da uživaju u onome što sledi, vratio se Rosi kada je najavio ili kasnije. Koga nema, bez njega se može i mora, pa zato budite uz Sport klub, kao i do sada, zabava je zagarantovana.

Izvor: Sportklub.rs