Preuzeto sa: dw.de

Dva velika nemačka automobilska kluba jednom godišnje objavljuju informacije koje uvek posluže kao povod za beskonačne diskusije o tome ko šta u ovoj zemlji radi pravilno – kada je reč o automobilima i vozačkoj kulturi.

Frankfurter rundšau prenosi da je Saobraćajni klub Nemačke (VCD) prvi put posle devet godina proglasio jedan nemački automobil za najbolji na svetu kada je reč o čuvanju životne sredine. Reč je o Folksvagenovom modelu „Eko ap“ koji emituje samo 79 grama ugljen-dioksida po kilometru – time je ostavio za sobom Tojotine modele koji su poslednjih godina bili vodeći. Mali „Ap“ je, doduše, i jedini evropski automobil na listi prvih deset. Od drugog pa do sedmog mesta sve pozicije zauzimaju Tojotini modeli, slede Nisan i Honda. „Eko ap“ vozi na gas i košta 2500 evra više od standardne verzije koja, već prema naručenoj opremi, može da pređe i 10.000 evra. Prema proračunu Saobraćajnog kluba, dodatna investicija počinje da se isplaćuje posle 60.000 pređenih kilometara.

Dizelaši su mnogo jaki

Ali, „Šta rade Nemci?“, pita se autor članka, da bi odmah razočarano odgovorio: „Kupuju automobile sa jakim motorima i voze – sportski.“ A zatim podseća da novi automobili nikada nisu imali toliko „konja“ pod haubom kao danas. Jedna studija je pokazala da je prosečna snaga novoregistrovanih automobila trenutno 138 KS, što je apsolutni rekord. To je pre svega zasluga „dizelaša“ čiji udeo u kupljenim automobilima postojano raste. A njihov prosek je trenutno na 154 KS. Dizel-motori se ugrađuju u salonske terence, koji su od pre nekog vremena veoma aktuelni i u kompaktnom formatu. Studija je pokazala da i mali i kompaktni automobili imaju sve jače motore. Firma koja je najviše „ojačala“ svoje modele iz pomenutog segmenta je Opel, koji je sa prosekom od 126 KS pretekao Folksvagena (124 KS).

Porše i dalje najjači

Znači li to da Nemci ne haju za životnu sredinu? Ili samo – da ih cene benzina još ne pogađaju „u srce“? Ovaj drugi odgovor izgleda verovatniji, jer se efekat štednje pokazuje tek sa poskupljenjem benzina. A benzin jeste sve skuplji. U studiji se navodi da će automobili koji „čuvaju klimu“ u poređenju sa prosečnim novim automobilima moći da uštede pet evra na 100 kilometara – kada litar goriva bude koštao dva evra. Kada je reč o automobilima na gas, ušteda je u tom slučaju još veća i iznosi više od sedam evra. Inače, na tri prva mesta po prosečnoj snazi motora nalaze se Porše (323 KS po vozilu), Jaguar (281 KS) i Land rover (216 KS), prenosi Frankfurter rundšau.

„Neka još više poskupi!“

Cene benzina su stigle do neslućenih visina. Vozači očajavaju, kao što je jasno i iz reportaže Dojče velea o „Suzama na benzinskoj pumpi“. Ali komentator pomenutog lista Julijan Mertens smatra da je „Benzin još i previše jevtin“. U tekstu sračunatom na provokaciju jedne vrste tipičnog nemačkog vozačkog mentaliteta, on piše: „Sa našim velikim automobilima, sami smo krivi što moramo toliko da plaćamo. Gorivo bi zapravo trebalo da bude još skuplje!“ – „Vožnja automobila nam je sveta kao i fudbal na televiziji. Vožnju shvatamo kao osnovno pravo na kretanje. Na autoputevima nam je najvažnija sloboda brzine. Ali zato iz sveg glasa gunđamo zbog cena goriva.“

Gradski džipovi su omiljeni

„A ponašanje ne menjamo. Iako svaki odlazak na benzinsku pumpu predstavlja udarac po džepu, ne može se primetiti da sipamo manje goriva. Kupujemo velike, teške automobile, koji mnogo troše – ali, ne vodimo računa o potrošnji, već o tome šta je ’pod haubom’. Kao normalan automobil važi onaj koji je brz i markantan. To upečatljivo ilustruju gradski džipovi na ulicama. A volimo i da nagazimo na gas (…) Na autoputu nam ništa nije dovoljno brzo. Svaki urlik ogorčenja kada neko predloži generalno ograničenje brzine jasno podvlači zahtev za beskonačnom brzinom – i beskonačno velikom potrošnjom goriva.“

Automobil ne spada u osnovna prava

„Za to je kriva svetski poznata nemačka automobilska industrija. Najštedljiviji automobil je doduše nemački proizvod sa pogonom na gas. Ali, na ostalim mestima među najboljima su azijski proizvođači, pre svih Tojota. Njen hibrid „Prijus“ već godinama je merilo za električna vozila – trend koji je nemačka industrija prespavala. Prestižne marke simbolizuju velike limuzine i rasne sportske automobile. (…) Dokle god ne naučimo da moramo štedeti, nešto će morati da nas prisiljava da štedimo. Na primer, visoka cena benzina. Mobilnost možda spada u osnovna prava, ali automobil – ne.“

Ko najbolje servisira?

Većina listova je prenela i izveštaj najvećeg evropskog auto-moto-saveza ADAC o kvalitetu ovdašnjih firmi za auto-servis. ADAC jednom godišnje testira najveće nemačke auto-servise tako što unapred „preparirane“ automobile šalje na popravku, da bi posle analizirao koji kvarovi su primećeni, koji su popravljeni kako treba, a koji su popravljeni provizorno i površno; testiraju se i brzina rada, cena i drugi važni parametri. Na testu su najbolje prošle servisne filijale Mercedesa i Renoa, nešto slabije rezultate imaju Audi, Folksvagen i BMV. Od velikih firmi koje ne pripadaju proizvođačima automobila, loše ocene dobio je lanac servisa A.T.U. koji je bio uspešan u samo 28 odsto slučajeva, a nešto bolje je prošao Boš.

Pripremio: Saša Bojić

Odg. urednik: Ivan Đerković

Foto: arhiva Autoblog.rs / Volkswagen