Kako prenosi Tanjug, Krajsler koji je u vlasništvu italijanskog koncerna Fijat, uskoro će ponovo izaći na berzu. Treći najveći američki proizvođač automobila realizovaće prvu investicionu javnu ponudu (IPO) početkom decembra, rekao je Rojtersu izvor upoznat sa situacijom. Krajsler je već izabarao banke koje bi trebalo da mu pomognu sa izlaskom na berzu.
Prema izvoru iz Krajslera, kompanija je angažovala banke "Berkliz", "Goldman Saks", "Morgan Stenli" i UBS, a glavne za upis akcija će biti "Džej-Pi Morgan" i "Benk of Amerika".
Pre nego što se utvrdi cena mora da se reši spor između Fijata i fonda Veba, koji pripada sindikalnoj organizaciji UAW, koja ima 41,5 odsto udela u Krajsleru.
Fijat želi da poveća svoj udeo u američkoj kompaniji i preuzme je, ali do sada nije uspeo da se dogovori sa fondom o ceni akcija, podseća Rojters.
Neki analitičara procenjuju vrednost Krajslera na 10 milijardi dolara. Firma je svoju nameru da ponovo izađe na berzu najavila u septembru, ali nije precizirala kada.
Krajsler je u aprilu 2009. zatražio sudsku zaštitu od poverilaca. Iz stečaja pod kontrolom američke vlade izašao je još u junu 2009. godine, kada je kontrolu nad firmom preuzeo italijanski Fijat. On je od tada povećao svoju udeo u Krajsleru na 58,5 odsto.
U SAD-u i dalje vladaju pick-up vozila i terenci
Pet godina od početka oporavka sa ivice bankrota, tri proizvođača automobila iz Detroita i dalje najviše računaju na prodaju pik-ap kamioneta i terenaca na severnoameričkom tržištu. Ovaj automobilski segment i dalje je najprofitabilniji faktor na globalnom nivou, uprkos naporima da se kupci preusmere na manja, “zelenija”, vozila u okviru šireg programa za oživljavanje Detroita kao automobilskog centra.
Promovisanje zelene tehnologije, pre svega hibrida i električnih vozila, jedna je od ključnih stavki politike predsednika SAD Baraka Obame, nakon što je 2009. godine 80 milijardi dolara iz državnih kofera otišlo na spasavanje General Motorsa (GM) i Chryslera, prenosi Rojters.
Međutim, isti ti poreski obveznici koji su finansirali spasavanje automobilskih kompanija, preferiraju pik-ap modele među kojima je najprodavaniji Ford F-150, u odnosu na ekonomičnija vozila kao što je recimo Chevrolet Volt.
Pik-ap kamioneti i terenci i dalje su stub profitabilnosti u Detroitu i donose više od dve trećine globalne zarade američkih proizvođača, iako čine svega 16 odsto proizvodnje automobila u Severnoj Americi, pokazuje analiza Rojtersa.
Dugotrajna snaga velikih modela začuđujuća je u eri promovisanja energetski ekonomičnih automobila i poteza vlasti da podstakne upotrebu “zelenih” vozila.
Pik-ap vozila i terenci su 2012. godine GM-u, Fordu i Chrysleru doneli oko 13,7 milijardi dolara, odnosno 71 odsto ukupnog profita pre oporezivanja od 19,2 milijarde dolara. Procenat je ostao isti i u prvih devet meseci 2013. godine: 11,7 milijardi odnosno 71 odsto globalnog profita od 16,5 milijardi dolara, navodi Rojters.
Izvor: Tanjug / B92
Foto: arhiva Autoblog.rs / Chrysler