Preuzeto sa: Dw.de

Norveška je jedan od najvećih proizvođača nafte u Evropi, pa opet ima najveći broj automobila na struju po glavi stanovnika u svetu. Državni podsticaji bili su ključ za uspeh, kažu stručnjaci.

Espen Andreasen je ponosni vlasnik novog Nisan Lif – automobila na struju. On je jedan od preko 4.000 Norvežana koji su, od početka ove godine, kupili električni automobil. Čak pet procenata automobila koji su do sada, tokom 2013. godine prodati u Norveškoj, su upravo oni na struju.

„Automobili u Norveškoj su ekstremno skupi, zbog načina na koji se vozila oporezuju“, kaže Andreasen za Dojče vele. „Oni često koštaju i duplo više nego u drugim zemljama koje mogu da se porede. Međutim, porez na električna vozila skoro i da ne postoji. Ako bismo hteli da kupimo auto koji ide na benzin ili dizel, cena bi bila skoro ista.“

Espen Andreasen i drugi vozači automobila na struju uživaju i u drugim prednostima. Jedan od popularnijih podsticaja je dozvola da električni automobili voze trakom koja je rezervisana za autobuse. Tako se zaobilaze gužve unutar i van velikih norveških gradova i često prepolovljavi vreme potrebno da se stigne do željene destinacije. „Za nas, to je sjajno. Obično ostavimo decu u obdaništu i onda supruga i ja vozimo zajedno. To nam uvek uštedi puno vremena“, kaže Andreasen.

Bitka duga deset godina

Revolucija sa automobilima na struju u Norveškoj bila je brza, prodaja je skočila tTokom prethodne tri godine. Ipak, sve to je rezultat dugogodišnjeg lobiranja iza kojeg stoje vlasnici električnih automobila i njihove organizacije. „Trebalo je da prođe dosta da bismo dobili povlastice“, kaže Snore Šletvold, predsednik norveškog Udruženja za električnih vozila. „Sve je počelo sa ukidanjem poreza na uvoz i poreza za prvu registraciju. Sada dobijamo besplatna parking mesta, ne plaćamo putarinu, izuzeti smo od PDV-a i možemo da koristimo trake za autobuse. Trebalo nam je deset godina da bismo dobili sve te povlastice u Norveškoj“ kaže Šletvold.

Ogroman porast prodaje automobila na struju ima značajan uticaj i na životnu okolinu. Prosečna emisija ugljen-dioksida u Norveškoj trenutno je 118 grama po kilometru, što predstavlja pad sa 125 grama po kilometru koliko je izmereno prošle godine. To je bolje i od ciljeva koje je zacrtala Evropska unija.

Ogromni proizvođač nafte

Ipak, kritičari kažu da je ovo samo kap u okeanu kada je u pitanju svetska odgovornost Norveške za klimatske promene. Ta zemlja je osma na listi najvećih izvoznika sirove nafte i treća na listi izvoznika prirodnog gasa. „Norveška jeste zemlja sa najvećim brojem automobila na struju po glavi stanovnika, ali to neće spasiti svet“, kaže Lars Haltbreken, predsednik norveškog ogranka organizacije „Prijatelji zemlje“ (Friends of the Earth). „Najveći ekološka šteta u Norveškoj dolazi od naše ogromne proizvodnje nafte i gasa.“ Haltbreken dodaje da je samo emisija ugljen-dioksida iz nedavno otkrivenih naftnih i gasnih polja jednaka onoj koju proizvodi 40 miliona automobila.

Drugi se ne slažu da električni automobili uvek proizvode manje ugljen-dioksida od savremenih automobila na benzin ili dizel. Kada se u računicu ubace proizvodnja i odlaganje baterija (akumulatora), kao i nafta i gas potrebni za proizvodnju struje za njihovo punjenje, ispadne da električno vozilo nanosi veću ekološku štetu nego što to mnogi veruju. Sa druge strane, iako je ogromni izvoznik goriva, skoro sva struja u Norveškoj dolazi iz obnovljivih hidroelektrana, čime se dodatno smanjuju emisije ugljen-dioksida.

Dileme oko podsticaja

Norveški parlament u Oslu garantuje za velikodušne povlastice koje imaju vlasnici električnih automobila. One će biti na snazi do 2017, ali ako se trenutni rast prodaje tih automobila nastavi, povlastice će morati ponovo da se razmotre. „Naravno, autobuska traka će morati da se jednog dana zatvori za automobile koji idu na struju. Onda ćemo morati da nađemo drugi način. Možda ćemo povećati putarine za automobile koji koriste gorivo“, kaže Snore Šletvold iz Udruženja za električne automobile.

Ne iznenađuje to što su proizvođači automobila na struju bacili oko na Norvešku. Uprkos potencijalnom ukidanju određenih povlastica, oni ostaju optimistični po pitanju budućnosti norveškog tržišta. „Norveška je naše najveće tržište u Evropi, a ujedno je i drugo po veličini svetsko tržište za nas“, kaže Esben Pedersen iz firme „Tesla Motors“, američke kompanije koja proizvodi luksuzne automobile na struju. Iako sa početnom cenom od 71.400 evra, „Model S“ bio je najprodavaniji automobil u Norveškoj tokom septembra ove godine. Iza njega je, na drugom mestu, ostao recimo novi Folksvagenov Golf.

„Dok u ostatku Evrope političari samo pričaju, u Norveškoj i rade, tako da je ta zemlja jedina u Evropi koja ima državnu politiku prema električnim vozilima“, kaže Pedersen. Volja vlasti da ulaže u upotrebu električnih vozila pomogla je kompaniji „Tesla“ da donesu odluku o ulaganju u norvešku mrežu super-punjača, mesta gde baterija električnog automobila može da se napuni za manje od jednog sata.

Kokoška i jaje

Na svetskom nivou, broj automobila na struju i dalje je veoma mali. Čak i da ceo svet krene stopama Norveške, energija koja je potrebna za punjenje automobila i dalje će dolaziti uglavnom iz fosilnih izvora. To je donekle kao ona dilema o kokoški i jajetu: da li treba da čekamo da većina energetske proizvodnje postane održiva, pre nego što pređemo na automobile na struju ili da prvo nabavimo električne automobile i da se nadamo da će to ubrzati porast upotrebe alternativnih načina proizvodnje energije?

Espen Andreasen, kao vlasnik jednog električnog automobila iz Osloa, veruje u drugu opciju: „Ne možemo da čekamo da svi energetski izvori postanu obnovljivi da bismo počeli da kupujemo, vozimo i razvijamo električne automobile. Količina obnovljive energije u Evropskoj uniji raste, tako da će se to vremenom popraviti. Ako ništa drugo, moramo da probamo i da vidimo da li će da uspe.“

U međuvremenu, norveška „ljubav“ prema automobilima na struju ne jenjava. Prema nedavnom istraživanju, više od polovine Norvežana uzelo bi u razmatranje da kao sledeći auto kupi električno ili hibridno vozilo.

Autori: Lars Bevanger, Oslo / Nevena Cukućan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković