Mi malo stariji dobro pamtimo „pežo 405“ koji je 1988. izabran za „Evropski automobil godine“ a čija je proizvodnja u Evropi završena 1997. sa predstavljanjem modela „pežo 406“. Naglašavamo proizvodnja u Evropi, jer je „četristopetica“ nastavila da živi na još tri kontinenta a dan danas se sklapa u Iranu gde je jedan od najprodavanijih modela.
„Pežo“ je naime licencu za model „405“ prodao iranskoj kompaniji „Iran Khodro“ (IKCO) gde se automobil proizvodi pod istim imenom i tek sa minimalnim izmenama na karoseriji. Za pogon se koristi blago dorađeni 1,8-litarski atmosferski četvorocilindrični benzinac sa osam ventila i 97 KS koji zadovoljava Euro 2 standarde.
„Pežo 405“ i dalje ima zadnje doboš kočnice a prema fabričkim podacima prosečna potrošnja u gradskim uslovima je 12,8 litara. Međutim, litar benzina u Iranu košta oko 40 dinara tako da je domaćim vozačima potrošnja na poslednjem mestu. Cena novog „pežoa 405“ u Iranu je između 8.000 i 9.000 evra, u zavisnosti od opreme.
Iranski proizvođač nudi i redizajnirani model sa imenom „pežo pars“ koji se od klasičnog „405“ razlikuje po drugačijoj maski hladnjaka (preuzeta sa „pežoa 406“), bogatijoj opremi i motorom (1.6 benzinac sa 108 KS) koji ispunjava Euro 3 norme. Njegova cena je između 9.000 i 12.000 evra, iranski proizvođač za nostalgične vozače nudi i „pežo 206“.
„Pežo 405“ je među poslednjim „vremešnim“ automobilima koje možete da poručite u originalnom obliku, ako ne računamo modele sa visokom cenom i u limitiranom broju primeraka, kao što su „morgan 4/4“ ili „bristol blenheim“. „Folksvagen T2“ i „fijat uno“ su krajem 2013. godine prestali da se proizvode u Brazilu, kao i „folksvagen džeta“ (druga generacija) u Kini, gde se sve do 2012. godine sklapala i druga generacija „pasata“. Posle 56 godina u zalsuženu penziju je otišao i model „hindustan ambasador“ koji se sklapao u Indiji od 1958. do 2014. godine.
Preuzeto sa: Mojauto.rs
