Kako piše RTS, četvrt miliona ljudi radi u auto-industriji Slovačke. To je jedna od najbrže rastućih evropskih ekonomija i jedina zemlja tog dela Evrope koja koristi evro. Svoje fabrike smestili su: francuski "Pežo", nemački "Folksvagen", južnokorejska KIA, "Jaguar". Slovaci su se potrudili da zaposle svoje radnike i angažuju domaće dobavljače. Fabrike su sagradili pored univerziteta.

"Tigar sa Tatra", tako zovu Slovačku, upoređujući je sa azijskim ekonomijama. U petoj brzini drže je radnici. U "Pežoovu" fabriku dnevno stigne 3,5 miliona delova. Angažovano je 3.500 ljudi, a planira se i četvrta smena.

"Za četvrtu smenu zaposlićemo još 800 ljudi. Već se radi u tri smene, po osam sati, sa dve pauze. Posle svake pauze radnici menjaju poziciju na kojoj rade, čime se sprečavaju bolesti i zamor", navodi Peter Švec iz "Pežoove" fabrike.

Razvod sa Češkom, Slovačku je ostavio u bedi. Ali ne zadugo. Ova postkomunistička zemlja, sličnog istorijskog prtljaga i malo manja od Srbije, postala je najveći svetski proizvođač automobila po stanovniku. Samo u "Pežou" novi automobil izlazi svakog minuta. Što znači ni minut razgovora sa novinarima.

Na fabričkim trakama proizvede se 60 automobila za sat ili 1.350 dnevno. Rukovodstvo vodi računa o radnicima, ali i o ekologiji. Za četiri godine nisu bacili ni kilogram otpada, već sve recikliraju.

I kada rade za strane kompanije, rade na slovački način – sa pola dana štrajka godišnje, što je evropski minimum. Zemlja koju je Madlen Olbrajt 1997. godine nazvala "crnom rupom Evrope", danas ima manje od deset odsto nezaposlenih.

"U naredne tri godine nas očekuje značajan porast tražnje, biće nam potrebno još 14.000 radnika. Tu računamo na radnike iz Srbije i Ukrajine", kaže Jan Pibula iz Asocijacije automobilske industrije.

Krajem devedesetih firme su ili privatizovane ili propale, a nezaposlenost je skočila. Brzo su se oporavili. Investitorima u automobilskoj industriji davali su subvencije za radna mesta.

"Pre ulaska u Evropsku uniju državna pomoć zavisila je od odluke vlade, nije bilo mnogo investicija, a ulagači su uglavnom primali od 35 do 50 odsto u kešu. U Evropskoj uniji morali smo da poštujemo pravila i da izračunamo koji procenat može biti ponuđen kao pomoć investitorima, bilo da je u kešu ili da ih oslobodimo dela poreza", objašnjava Rastislav Čovanec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije.

Ekonomski analitičar Vladimir Vano ističe da Slovačka ranije nije proizvodila automobile, ali da ima iskustvo sa proizvodnjom vojnih vozila.

"Na papiru ovo je ogroman uspeh, ali imamo još problema sa dugoročnom nezaposlenošću i time što se neravnomerno razvijamo. Istok je dvostruko nerazvijeniji od zapada Slovačke", kaže Vano.

Investitori su dolazili tamo gde su imali puteve, za KIA ka severu izgrađen je auto-put, ali se ka istoku išlo teško. Tako je prosečna plata u Bratislavi 1.200 evra, na istoku oko 600 evra.

Izvor: Rts.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs / Kia Motors