Nemački proizvodi su međunarodno tražena roba. I to ne samo zbog njhovog kvaliteta, već i zbog dizajna. Od automobila preko električnih uređaja pa sve do skupocene kuhinje. Zahtevan dizajn je već odavno postao privredni faktor.
Širom sveta preduzeća u oblikovanje svojih proizvoda investiraju dvocifrene iznose (u milijardama evra), to je procena Petera Zeca, vođe renomiranog Centra za dizajn Severne Rajne i Vestfalije (NRW). Jer dizajn, kaže Zec, igra veliku ulogu u tome da li će neki proizvod uopše postati prodajni hit ili ne: „Pogotovo u segmentu potrošnih dobara. Tamo gde potrošači na kraju odluku donose na bazi vlastitog ukusa."
Zec je od 1991. na čelu Centra za dizajn NRW-a, jedne od najstarijih i najmerodavnijih dizajnerskih institucija na Zemlji. Njegov tim svake godine organizuje i jedno od globalno najvećih dizajnerskih takmičenja, čuveni "Red Dot Design Award".
Dodeljena nagrada, Red Dot, s kojom onda dobitnici smeju da se reklamiraju, u međunarodnim vodama je svojevrsni garant kvaliteta za dobar dizajn, takoreći plaketa kojom se nagrađuje uspešno oblikovanje proizvoda. Zec to takmičenje naziva „barometrom sposobnosti" privrede.
"Preduzeća se međusobno prate i onda mogu da vide kakve rezultate na polju dizajna ostvaruju njihovi konkurenti", kaže Zec.
„To je nešto poput ekspertize ili povratne informacije o kvalitetu dizajna."
Pogotovo kod tehničkih uređaja u prvom planu je funkcija. Ono što ne funkcioniše, nema šta sa traži na tržištu, tvrdi Zec.
Ali kada se neki proizvod u prodaji nađe u neatraktivnom izdanju, onda ne mogu ni funkcije uveriti potrošače da taj isti proizvod i kupe.
„Zato se može reći da dizajneri i inženjeri rade na rešavanju jednog te istog problema s dve različite strane. U idealnom slučaju dogodi se isprepletenost, simbioza."
A to je važno da bi potrošači prihvatili proizvod. Najkasnije onda kada u tehnički inovativnim branšama počne borba oko tržišnih udela.
„Dizajn igra odlučujuću ulogu, na primer, kod mobilnih telefona", kaže Zec.
„Kada izbor postane veći, odluka o kupovini se donosi na temelju dizajna."
Zec zna kako funkcionišu mehanizmi komercijalizacije – Centar za dizajn NRW-a već godinama deluje i kao centar za kvalifikaciju i komunikaciju za preduzeća koja se putem dizajna žele dokazati u međunarodnoj tržišnoj utakmici. "Za mene je nemački dizajn najbolji na svetu", kaže Zec.
„Mi smo prvaci sveta u izvozu, i to u segmentu proizvoda visoke cene."
Nemačka, za razliku od Kine, ne prodaje robu masovne potrošnje koja se prodaje samo zbog cene, već je uspešna sa skupim, često specijalizovanim proizvodima, objašnjava Zec. „A uspešni možemo da budemo samo ako naši proizvodi nisu samo tehnički besprekorni, već i ako oni dobro izgledaju i sviđaju se potrošačima", kaže Zec.
Kao primer za tu tezu navodi nemačku automobilsku industriju.
„Nemačke auto-marke širom sveta uživaju vrhunski ugled, i za to je itekako zaslužan i dizajn naših automobila."
Za oko 85 posto kupaca prilikom donošenja odluke o kupovini automobila dizajn igra važnu ulogu, i to ne samo u Nemačkoj. Zato ne čudi da preduzeća i u drugim branšama ne štede kada se radi o dizajnu. Većina, doduše, ne želi da otkrije o kojim se sumama radi, ali Peter Zec kao dobar poznavalac branše tvrdi da „15 posto troškova razvoja firme ulože isključivo u dizajn. "U inostranstvu nije tražen samo nemački dizajn, već se odavno traže i nemački dizajneri koji svojim „potpisom" doprinose porastu prometa. Zec kao primer navodi Petera Schreyera koji je odgovoran za dizajn korejskog proizvođača automobila Kia.
"On je od korejskih automobila napravio stvarne konkurente nemačkim vozilima. Ne zato što su oni tehnički bolji, već zato što su u međuvremenu tako dobro dizajnirani." I upravo zbog toga nailaze na zanimanje i kod nemačkih kupaca.
Autor/izvor: SEEbiz / Deutsche Welle
Foto: arhiva Autoblog.rs / Audi