Kako pišu Vrele Gume, Tesla je objavio da je u poslednjem kvartalu ostvario profit od 22 miliona dolara. U međuvremenu, američka naftna industrija je izgubila 67 milijardi dolara prošle godine zbog nemogućnosti da se izbori sa nižim cenama goriva, kaže Informativna energetska administracija (EIA).

Da li nova politička klima u SAD donosi i nove strateške preraspodele u oblasti energetike?

Uprkos bilo kakvim prikrivenim motivima da se favorizuju fosilna goriva ili činjenica da Donald Tramp ne veruje u klimatske promene izazvane ljudskim uticajem, za njegovu novu administraciju je bitno da kompaniju Tesla i druge projekte vezane za čistu tehnologiju posmatra kao veoma važan segment koji može da zaposli brojne pripadnike američke srednje klase kao održiv vid poslovanja.

Jedan od Trampovih glavnih poteza u cilju kreiranja novih radnih mesta za Amerikance je da ukine restrikcije na proizvodnju tradicionalnih energenata, što je posao vredan 50 biliona dolara, vezano za škriljac, naftu, prirodni gas i čisti ugalj. Jasno je o kakvom potencijalnom generisanju radnih mesta se ovde radi, a kako je rekao, reč je o „njegovom sopstvenom ugovoru sa američkim glasačima“, i planu koji treba da se izvrši u prvih 100 dana nakon formiranja kancelarije.

Bez da ulazimo u tematiku kakav bi to negativan uticaj imalo na klimu, i koliko hiljada tona CO2 bi bilo ispušteno u atmosferu, ovoga puta ćemo se fokusirati na radna mesta. Trampov glavni adut, i razlog zbog kojih je dobio izbore u takozvanom „pojasu rđe“ (rust belt), koji obuhvata severoistočnu i oblast srednjeg zapada SAD, je upravo taj. Reč je o oblastima sa opadajućom industrijom, zastarelim fabrikama i smanjenjem populacije.

Dok bi Trampovo ukidanje restrikcija u naftnoj industriji sigurno generisalo izvestan broj radnih mesta, treba imati na umu da višak investicija ne predstavlja garanciju da će kompanije moći da se uhvate u koštac sa padom cena nafte, poput onog kojeg smo imali prošle godine. Činjenica je da ugalj i prirodni gas ubrzano postaju nekonkurentni solarnoj i energiji vetra.

Ipak, deregulacija nije sve što Tramp planira za naftnu i gasnu industriju, jer njegov ultimativni cilj je kreiranje radnih mesta. On takođe planira da uspori konkurenciju koja dolazi iz obnovljivih izvora energije, i to na taj način što će smanjiti finansiranje u oblasti istraživanja i razvoja, redukovati subvencije za solarnu i energiju vetra, kao i one vezane za klimatske promene. On takođe planira da ograniči moć EPA-e (jedno veliko „ura“ iz Volkswagena) i na njeno čelo stavi čoveka koji negira teoriju o klimatskim promenama.

Kada je američka naftna industrija izgubila 67 milijardi dolara 2015. godine, takođe je ukinula gotovo 100.000 radnih mesta tokom istog perioda. U isto vreme, više Amerikanaca sada radi u okviru solarne industrije nego na vađenju nafte, gasa ili uglja.

Jedan od mnogih primera koje je Tramp koristio je Fordov transfer radnih mesta iz Mičigena u Meksiko da bi kompanija bila konkurentnija. Nakon što je izabran za predsednika, GM je takođe najavio ukidanje radnih mesta.

Sa druge strane, Tesla je povećao broj radnih mesta na 18.000 zaposlesnih. Samo u Frimont fabrici, Tesla zapošljava preko 6.000 ljudi i planira da tu brojku poveća na 9.000.

Ovaj proizvođač električnih automobila takođe investira u „Gigafabriku“ u Nevadi, gde će zaposliti preko 6.000 ljudi.

Ukoliko je kreiranje novih radnih mesta istinski cilj nove administracije, a ne samo nagrađivanje političkih donora iz sfere industrije fosilnih goriva, ona bi trebalo dva puta da razmisli u vezi sa uvođenjem nove politike koja bi mogla da uspori zamah razvoja novih tehnologija u korist fosilnih goriva. Umesto toga, Trampova administracija bi trebalo da se fokusira na uvođenje novog nivoa u ovoj igri.

Za sada je rano bilo šta konkretno predviđati, ali biće interesantno videti u kojem pravcu će se stvari odvijati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog cena fosilnih goriva, jer kod nas, teško da će doći do neke značajnije elektrifikacije u dekadi koja je pred nama.

Izvor: Vrelegume.rs

Foto: arhiva Autoblog.rs