Od početka 2016. godine do kraja septembra spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom značajno je poboljšana. Znatan rast i promena slike spoljne trgovine Srbije najbolje su vidljivi od početka jeseni 2012. godine kada je počela proizvodnja “Fijatovog” automobila “500L” u fabrici automobila “Fijat Srbija” u Kragujevcu.
U prvih devet meseci vrednost izvoza iz Srbije dostigla je 9,92 milijarde evra što je za 10,1 odsto više nego u istom periodu 2015. godine, a uvoz vredan 14,23 milijarde, za 5,7 odsto je veći u odnosu na isti period prošle godine.
Iako će izvoz u 2016. najverovatnije premašati trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda, ekonomisti smatraju da je to nedovoljno. Tvrde da stabilnog ekonomskog rasta za Srbiju ne može biti ako ne izvozi bar polovinu vrednosti svega proizvedenog.
– Dobra strana rastućeg izvoza je što se povećava u više oblasti i ne zavisi pretežno od automobila i čelika, ističu analitičari – ukazuje Stojan Stamenković, koordinator istraživanja biltena “Makroekonosmke analize i trendovi”.
Najznačajniji doprinos rastu izvoza dali su proizvođači pogonskih mašina, uređaja, električnih mašina i povrća i voća, dok su niske cene nafte i gasa znatno umanjile vrednost uvoza.
U 2013. godini iz Srbije je izvezeno robe 30,1 odsto više nego u prethodnoj godini a tako velikom povećanju najviše je doprineo kragujevački “veliki fića”.
“Fijat Krajsler Srbija”, najveći izvoznik Srbije, rekordne 2013. godine na strana tržišta prodao je model “500L” za 1,53 milijardi evra, a 2014. za 1,36 milijardi.
Prema podacima ministarstva finansija, u 2015. godini iz Kragujevca je izvezeno “velikih fića” za 1,09 milijardi evra.
– U poslednjih sedam do osam godina vidljiva je promena strukture izvoza – kaže Jasmina Crnomarković iz Odseka za statistiku spoljne trgovine Republičkog zavoda za statistiku Srbije.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda daleko premašuje uvoz i Srbija od 2005. godine ostvaruje suficit u ovoj razmeni sa svetom.
Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije jesu zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni. On je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, proizvoda od metala i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu najzastupljeniji su gvožđe i čelik, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi.
– Vrednost izvoza u odnosu na bruto domaći proizvod još je niska – smatra Mihajalo Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Izvor: Capital .ba / Srbija Danas
Foto: arhiva Autoblog.rs / FCA Srbija
HEH, i to napravi jedan model, sa prodajom od 80-100 hiljada kom. Šta bi bilo kada bi 200K i više prodali, ili imali više sličnih fabrika....
Imali bi dosad nekoliko modela da smo znali da odaberemo pravog investitora koji gledao na duge staze, a ne kratkoročnu šrafciger industriju. Da smo odabralii nekog poput Volkswagena danas bi iz Srbije izlazilo stotine hiljada najnovijih Zastava, a ne 60-70 hiljada FIAT-a koje danas samo Italijani kupuju, a pre samo koju godinu bilo je i 117000. Kako je krenulo, od naredne godine najverovatnije će Hestil biti izvoznik broj 1.
A mi smo kao mogli da biramo, pa izabrali Fiat. Daj ne zasmejavaj me, nismo mogli investitore da nagovorimo da udju u fabriku i pogledaju, a kamoli da je kupe. Bas je nekom trebala fabrika sa starom tehnologijom i radnicima pred penzijom. U isto vreme su pravili fabrike u Slovackoj i Ceskoj, Rumuniji i Madjarskoj.
I Italijani su se premisljali do zadnjeg casa, dal da uzmu Zastavu. Kada su dolazili prvi put u Kragujevac pitali su se kako ce biti docekani jer je fabrika bila ostecena u Nato bombardovanju. Verko je na ulazu u grad postavio table na talijanskom bonaventura, a kasnije i znak Fiata. Koliko je samo ulozano napora i para da se investicija zapocne i privede kraju.
@B.M.
Zaboravio si da dodas onu tvoju cuvenu u poslednji komentar:
"Povoljna okolnost je bila i sto je glavni pregovarac ministar Dinkic bio u koalicija sa gradonacelnikom Kragujevca Verkom"
Nije u redu...
I ako se zezas, u Tadićevoj vladi su odnosi bili poremeceni jer je bilo vise stranaka na vlasti. Na pr. autoput ka Batočini na teritoriji Kragujevca je zavrsen odavno, a ostali deo koji spada u nadleznost drzave se razvlači godinama. Kasarna u Grosnici koja je data kooperantima je spadala u nadleznost drzave a priključke obezbedjuje grad. Ako lokalna i drzavna vlast ne saradjuju od posla nista.
Kako su Tadić i Dinkić svojevremeno sklopili dil sa FIAT-om (prodaja za 1 evro) tako ćemo najverovatnije i dobiti fabriku nazad za koju godinu.
Fabrika nije ni prodata Fiatu, vec je sklopljen ugovor o zajednickom ulaganju drzave i Fiata u novu firmu FAS, u odnosu 30% drzava i 70% Fiat. Srbija je i dalje vlasnik trecine fabrike a sad ona vredi mnogo vise nego kad je preuzeo Fiat. Samo obuka radnika kostala je milione, a gde je rekonstrukcija i nova tehnologija.
Moja greska, 33% Srbija 67% Fiat, s tim sto su u ulaganje Srbije usle i nekretnine u okviru fabrike, pa je ostalo da doplati razliku. Kasnije investicije su takodje isle u tom odnosu, ako bi Fiat ulozio tri, Srbija bi ulozila evro. Rekonstrukciju smo uglavnom mi plaćali a masine i opremu Fiat.
Evo poslednjeg istrazivanja Insajdera o ulaganju u FAS/FCAS:
https://www.youtube.com/watch?v=miLJ0fadfto
Vredi pogledati...
Video sam, nagadjanja, al najjaci mi onaj savetnik Petrovic koji tvrdi da trecina fabrike ne vredi nista :) Najmodernija fabrika po njemu ne vredi nista? Zatim iznose podatak da se Srbija i Fiat uzeli kredit od 500mil. evra koji treba vratiti, a onda zakljucuju da Fiata posle 10 god. nista vise ne zadrzava u Srbiji. Pa valjda mora prvo da se vrati kredit, pa onda razmisljati o ostanku ili odlasku. A kredit je na 20 god. čak sva oprema nije placena odjednom vec se placa u ratama. Naravno sve je garanciji, i za svaki kvar dolaze proizvodjači da poprave, ili čija je već oprema. .
Razumem ga šta hoće da kaže. Pa i ne vredi ništa. Država se do 2018 obavezala da će u FCAS uložiti 500 miliona evra tj. 50 miliona evra svake godine. Dosad je dala jedno 400 miliona evra, srušila Zastavinu fabriku i oslobodila FCAS svih mogućih poreza i dažbina. Suma sumarum država je na ovaj ili onaj način FIAT-u dala između 1 i 1 i po milijarde evra. I to nije sve, FCAS je, kada je ostvarivao 1.5 milijarde evra prometa, na osnovu trećine to je 500 miliona evra za Srbiju. Pošto nema dividende ni velikog profita to znači da država dobija 0 evra svake godine od FCAS-a, a u međuvremenu FCAS je negde na milijardu evra prometa, a za 2 godine, ako recimo bude na 750 miliona, trećina koja će se tek tada moći izvući na iznosi 250 miliona evra, a između milijardu i milijardu i po evra je država potrošila na tu zajedničku firmu tako da na kraju ne da nema ništa nego smo čak u debelom minusu. Da bar FIAT ostvaruje nekakav značajan profit i da bar isplaćuje dividendu, ali pošto nema ni velike dobiti ni dividende, sve to znači čak debeo minus tj. investicija tako sklopljena da je na veliku korist naše štete, a na veliku dobit FIAT-a koji će tada moći veoma elegantno da se povuče iz ovog posla sa svim ovogodišnjim dobitima od više milijardi evra.