Preuzeto sa: Polovniautomobili.com

Novčanici i nervi mnogih vozača odavno su opasno istanjeni, pa im toplo-hladni tuševi koje smo doživljavali proteklih meseci nikako ne prijaju. Stižu novi troškovi! Ipak se odlažu... Povećava se porez! Ipak ne toliko mnogo... Skaču akcize na gorivo! I tako redom...

Zamena tablica i saobraćajnih dozvola

Prvo smo se šokirali kada smo saznali da moramo da menjamo registarske tablice i saobraćajne dozvole, što je trebalo da nam izbije iz džepa oko 4.000 dinara. Objašnjenje – proizvođač reflektujućih folija na tablicama, kompanija 3M, propisala da ta folija u periodu od sedam godina neće izgubiti svojstva i da će odgovarati propisanim specifikacijama.

Zatim je MUP u saradnji sa Zavodom za izradu novčanica i kovanog novaca doneo odluku da se zamena odloži za dve godine. Međutim, usledila je vest kojoj su se obradovali svi vozači - odlučeno je da se rok važenja tablica ne ograničava i da one mogu da se koriste sve dok se fizički ne oštete.

Nažalost, sreću kvare druge stvari...

Povećane akcize na gorivo

Od 1. februara veće su akcize na gorivo i to na:

    benzin za 84 pare

    dizel za 86 para

    plin za 65 para po kilogramu (iz tehničkih razloga se kod plina računa po kilogramu umesto po litru, iako ga kupujemo na litar).

Povećanje akciza se objašnjava redovnim godišnjim usklađivanjem akciza s rastom cena na malo u 2016. godini.

Sa pozicije običnog čoveka, ovo nema nikakvog smisla – ako je prošle godine poskupelo mnogo proizvoda i usluga neophodnih za iole pristojan život, država odlučuje da ove godine „u skladu s tim“ poveća akcize kako bi poskupelo gorivo?!

Dakle, akcize sada iznose:

    na dizel 54,86 din

    na benzin 53,34 din

    na plin 41,65 din po kilogramu

Ne zaboravimo i da akcize ulaze u ukupnu cenu goriva, tj. osnovicu na koju se naplaćuje PDV od 20%. Drugim rečima, porez na porez. Istina, akciza nije porez, ali – nije šija, nego vrat... Uglavnom, država uzima lavovski deo kolača od novca kojim platimo svaki litar goriva.

Koliko povećanje akciza utiče na više cene goriva?

Teško je reći – suviše je faktora u igri. Odnos dinara, dolara i evra, cena sirove nafte, ponuda i potražnja... Tu su i osetno različite cene na pumpama iste kompanije u zavisnosti od lokacije pumpe.

Ovih dana točimo:

    benzin po 144,20 - 144,90 din

    dizel po 151,40 - 150,90 din

    plin po 74,90 – 75,40 din

Da li na nekim pumpama može da se nađe skuplje ili jeftinije? Naravno!

Šverc goriva

Kada je neki proizvod u Srbiji skup, a postoji način da se nabavi jeftinije, ljudi se snalaze, pa neki odlaze u Bosnu i tamo pune rezervoare, dok su drugi to pretvorili u pravi biznis i švercuju gorivo. O toj pojavi se već dosta pisalo u medijima i što razlika u ceni bude veća, pumpe u Bosni će imati više posla, a Srbija će imati manje prihoda od nameta na gorivo i manje para u budžetu, pa će taj manjak morati nekako da se nadoknadi...

Skuplja registracija

Zbog redovnog godišnjeg usklađivanja sa rastom cena, porez koji se plaća prilikom registracije povećan je u proseku za oko 1,5 odsto. Istina, povećanje nije veliko, ali ne smemo zaboraviti i druga poskupljenja...

Kubika	Stari porez	Novi porez
Do 1.150 ccm	1.220 din	1.240 din
Od 1.150 do 1.300 ccm	2.370 din	2.410 din
Od 1.300 do 1.600 ccm	5.240 din	5.320 din
Od 1.600 do 2.000 ccm	10.740 din	10.900 din
Od 2.000 do 2.500 ccm	53.070 din	53.870 din
Od 2.500 do 3.000 ccm	107.550 din	109.160 din
Preko 3.000 ccm	222.280 din	225.610 din

Podsećamo, u zavisnosti od starosti vozila, porez se umanjuje za određeni procenat:

Starost	Do 5 god.	5 do 8 god.	8 do 10 god.	10 do 20 god.	Preko 20 god.
umanjenje	0%	- 15%	- 25%	- 40%	- 80%

Nema ukidanja „poreza na luksuz“?

Po svemu sudeći, ni ove godine neće biti izmene načina na koji se određuje porez na upotrebu vozila koji se plaća prilikom svake registracije. Podsetimo se, osnovni problem nije samo u tome što se na vozila sa motorom od preko 2.0 litra plaća znatno veći porez, takozvani „porez na luksuz“.

Veći problem je nepravda prema običnim vozačima. Na primer, nov BMW X5 xDrive25d ima motor od 2.0 litra i 231 KS, košta 62.000 evra, a porez na njega je sada 10.900 dinara.

Nasuprot njemu imamo Fiat Punto 1.9 D iz 2003. godine, sa motorom od 1.9 litara i 60 KS, čiji vlasnik plaća porez od 6.540 dinara. Tu je i nesrećni vozač koji za svoju Lagunu 2.2 dCi iz 2005. godine, sa motorom od 150 KS mora svake godine da izdvoji 32.322 dinara.

Podsetimo se, u avgustu prošle godine, u Srbiji je bio registrovan 1.874.321 automobil, od čega je 79.063 imalo motor od preko 2.0 litra. Stoga je možda i bolje da se po ovom pitanju ništa ne dešava, da ne bismo došli u situaciju da manjini sa vozilima velikih kubikaža registracija bude jeftinija, a svima ostalima postane znatno skuplja.

Već smo dobijali i takve sugestije od naših vernih čitalaca: „Ne talasajte i ne dajte im ideje. Kad je kod nas nešto pojeftinilo? Na kraju ćemo svi plaćati mnogo skuplju registraciju nego sad“. Kada dobro razmislite, ovaj čovek je verovatno u pravu...

Sve teže do uvoza polovnjaka bez carine?

I ponovo taj prokleti EUR1 obrazac! Da ne objašnjavamo ponovo sve od početka, možete da pročitate ovaj tekst: Novi problem kod uvoza polovnjaka – naknadno plaćanje carine.

Uglavnom, EUR1 obrazac se sve teže dobija, ukoliko uopšte može da se dobije (u zavisnosti od marke automobila i države iz koje uvozite), a i izjave na fakturi koje mogu da zamene EUR1 obrazac samo za vozila do 6.000 evra (ili više od 6.000 evra ako kupujete od ovlašćenog dilera, tj. koji ima ovlašćenje carine zemlje u kojoj posluje) podložne su naknadnoj proveri od strane srpske Carine.

Stoga se može desiti da posle godinu dana ipak morate da platite carinu iako ste sve obavili potpuno legalno. Upravo o tome smo govorili u već pomenutom tekstu: Novi problem kod uvoza polovnjaka – naknadno plaćanje carine objavljenom u martu 2016. godine. 

Međutim, pojedini špediteri mogu potpuno legalno da vam nabave EUR1 obrazac, pa je najbolje da nađete jednog takvog i da se sa njim sve detaljno dogovorite pre odlaska po automobil. Podsećamo – špediter ne dovozi kola na kamionu, već sređuje papirologiju za uvoz.

Ipak, ne verujte nam ništa na reč – dobijamo mnoštvo (oprečnih) informacija koje ne možemo da proverimo u praksi, prijavljuju nam se neusaglašenosti u radu pojedinih carinarnica, nije ista situacija u svim zemljama iz kojih se uvoze polovnjaci, nije ista situacija sa svim markama, njihovim modelima, a ponekad i godina proizvodnje pravi problem...

Koliko je polovnjaka uvezeno prošle godine?

Prema podacima do kojih smo došli, prošle godine u Srbiju je uvezeno 112.740 polovnih automobila. Uporedimo to sa Hrvatskom, u koju je prošle godine uvezeno oko 60.000 polovnjaka. Inače, u Hrvatskoj je 2008. prosečna starost putničkih vozila bila 9,7 godina, a prošle godine je pala na 12,5 godina.

Hrvati su najviše uvozili one stare 4-5 godina, ali ne zaostaju mnogo ni „rabljeni“ stari od 9 do 12 godina. Što se tiče modela, prva dva mesta zauzeli su Golf i Passat, dame i gospodo!

Dakle, nije VW znak izuzetno popularan samo u Bosni i Srbiji, kao to često volimo da kažemo dok mazohistički uživamo u samokritici, već i u CRO, pa i u čitavoj Evropi, što zvanični prodajni rezultati jasno pokazuju.

Zaključak

Nema zaključka. Ostaje samo borba da održimo svoje automobile u što boljem stanju, da ih u nekom trenutku prodamo po što boljoj ceni, da zatim kupimo neki drugi, bolji i noviji po što nižoj ceni, da zatim psujemo dan kada smo prodali stari, pošto je novi pun elektronike sklone neobjašnjivim kvarovima. Šalu na stranu, nisu ovakvi slučajevi tako retki...