Pokrenut stečajni postupak u Grupi Zastava vozila

Samo da ne traje stečaj 20 godina, ni 2 godine ako je moguće. Što kraće, to bolje jer što duže stečaj traje, to je teže prodati firmu, a i vrednost je sve manja. Isto važi i za druge Zastavine firme, a naročito za "Automobile". Što brže stečaj bude sproveden to će pre privatizacija doći na red. Privatizacija u slučajevima firmi koje godinama ne rade znači nova radna mesta, tojest sa 0 na desetine, stotine pa čak i hiljade novih radnih mesta. Što se tiče "Kamiona" reč je o čistom populizmu i presipanju iz šupljeg u prazno. Isto važi i za FAP. Uništavaju se ogromne fabrike, a i brendovi nestaju, da bi se radio po koji kamion. Tu država nema šta da traži, ako je to jedino rešenje u okviru imovine postojećih fabrika. Neka država nađe investitora za Zastava Kamione, sa sve firmom (brendom), fabrikom i svime drugim što pripada istoj. To isto važi za FAP. Nikakav Trigano, SISU i nova državna preduzeća bez imena ne dolaze ou obzir. Zar na slučaju FIAT-a (FCAS) nismo naučili grdnu lekciju da onaj ko dođe sa svojim imenom nema nameru dugoročnog ostanka. Nije Škoda džabe prodata Volkswagenu kao Škoda. Isto važi i za Daciu u slučaju prodaje Renaultu, kao i Lade u slučaju prodaje istom. Mogli su i Česi da sa Volkswagenom formiraju na Škodinom zemljištu Volkswagen Češka no nije im ni padalo na pamet da svoju višedecenijsku tradiciju menjaju za to da budu samo još jedna Volkswagenova destinacija. To što su se svi, uprkos privatizaciji, globalizaciji, izborili za autonomiju, a mi odabrali potpuno liberalni model u koji finansiramo, a da priiitom nšta se ne pitamo govori o kratkovidosti, neozbiljnosti i sklonosti ka eksperimentisanju od strane naših političara, što nekadašnjih, što sadašnjih koji me čak više zabrinjavaju s obzirom da uprkos učenju na tuđim greškama, oni te iste greške ponavljaju i to na svim preduzećima iz motoindustrije. Ne može država da pravi kamione. Pa kad je nesposobna da napravi civilni kamion da valja, zašto bi pravila vojni kada i on mora da prati tehnološke trendove. Pa nećemo decenijama forsirati jedan te isti dizajn, pogotove ne sada kada je tehnologija sve naprednija. Osim toga, kamioni moraju da se prodaju i drugim vojskama. Sasvim sam siguran da mnogi neće kupiti kamion sa tehnologijom starom nekoliko decenija. I tu je potrebna privatizacija pa nek privatnik radi kamione, što komercijalne, što usputno i po koji za potrebe vojske. Da država u onolike dve fabričetine radi par kamiona, to je suludost i sumanutost. Bolje da poverioci (sa naglaskom na državu kao najvećeg poverilaca u tim firmama) otpišu dug s obzirom da sasvim je jasno da od privatizacije tih firmi nema ništa, a da dođe do "kasapljenja", to je još gora opcija s obzirom da na taj način odlaze u zaborav firme tj. brendovi sa globalnim značajem i višedecenijskom tradicijom da bi neko igrao se uspešnoog političara, a koji na kraju za.ere sve. IMT je bio veliki proizvođač traktora da bi na kraju završio u istoriji, Zastava je prodavala automobile čak i u Kini i Americi da bi danas ostala u senci FIAT-a (FCAS-a) koji ide unazad. Mi kao da imamo jaku privredu pa možemo da odbacimo našu tradiciju. Pa Slovenci nisu ništa pametniji od nas, ali na kraju ispali su pametniji jer nisu dozvolili Tomos da se ugasi. Proizvodnja završila u Turskoj da bi bila vraćena nazad u Sloveniju, ROG bicikli čija proizvodnja je ugašena, nedavno je brend kupila jedna druga slovenačka firma i sad opet ta firma radi. Oni "vade iz kotejnera" da bi imali što jaču privredu, a mi sve guramo u stečaj, koji u Srbiji znači i kraj. Isto i Bugari rade. Neki Bugari su pokrenuli proizvodnju kompjutera pod brendom jedne kompanije koja je proizvodila kompjutere u doba komunističke Bugarske (Pravetz Computers se zove firma). I ne samo (desktop) kompjutera, već i laptopa, pa čak i pametnih telefona. Dakle od ničega, samo uzeli ime, a sve ostalo o svom trošku novo, još pritom uveli nove proizvode. Slovenački Tomos pored klasičnih motocikala sada rade i skutere. Kod nas Ei (koji je i dan danas sinonim za televizore i to kvalitetne koji rade i po nekoliko decenija) ne radi, a kada bi neko barem ime kupio i pokrenuo proizvodnju LED televizora danas bismo imali srpski Philips i mnoštvo radnika. Vreme je za reindustrijalizaciju. Preko ponovnog pokretanja starih brendova, starih fabrika ili novih fabrika sa starim brendovima, hiljade i desetine hiljada novih radnih mesta bi bilo otvoreno. Osim toga i dan danas ime Zastava znači nešto. Dovoljno je samo reći da je u najlošije vreme po Zastavu (2008) ista prodala između 10 i 15 hiljada automobila godišnje. I to su najlošija vremena. Tada je ostvarila promet od nekoliko desetina miliona evra! Govorimo o najlošijim vremenima. Ei je u doba najgorih vremena za tu firmu (sankcija devedesetih) prodavao nekoliko desetina hiljada televizora godišnje (i to samo televizora, ne računajući ostale uređaje) i to u doba kada su televizori koštali 1000 DM! IMT je imao traktore kojima ni kinezi ne mogu da pariraju cenom, a kvalitetom pogotovo. Sloboda je radila usisivače i šporete koji se ni dan danas ne kvare. Vreme je da država osmisli kako da sve te firme, koje su kvalitet, svaka na svoj način (po kvalitetu ili po kvantitetu) vrati. Ni stečaj nije rešenje pošto stečaj u Srbiji je najveća kataklizma koja dodatno tera ljude u jednom pravcu bez povratka.

Za Zastavu bi bilo spasa kada bi država recimo prebacila dug "Zastava Automobila", "Zastava Kamiona", kao i "Zastava Specijalnih vozila", kao i sve sporove u njihovom vlasništvu na krovno preduzeće "Zastava Vozila", a imovina svake firme ponaosob da ostane na tim firmama. Na taj način država bi mnogo lakše našla investitore za te firme, a i mogla b da postigne cenu veću od 1 evro. Neka i dalje ostane trećina ili polovina minus jedna dionica u vlasništvu "Zastava Vozila", a većina deonica tih firmi da ide na privatizaciju uz obavezu da se pokrene proizvodnja koja je u skladu sa delatnostima tih firmi. Kroz udeo koji će i dalje da drži krovna firma poverioci će vremenom moći da namire svoja potraživanja, a kada dug krovne firme dođe na nulu tada neka se ide i na prodaju tog manjinskog dela.