Nedavno smo iz medija saznali za novu praksu saobraćajne policije – merenje prosečne brzine na auto-putu.
Izračunavanje ostvarene brzine na auto-putevima tako što se prilikom uključenja i isključenja sa auto puta, meri vreme za koje ste prešli određenu razdaljinu i na osnovu njega izračunava prosečna upotrebljena brzina, uskoro će postati praksa. Ukoliko je ostvarena brzina veća od maksimalne dozvoljene na toj deonici puta, državni organi pokretaće postupak protiv vas. Kazne bi stizale i na kućnu adresu.
Ovakva praksa je naišla na značajan odjek u javnosti ali je upitna njegova primena koja se kosi sa zakonima logike jer ostavlja prostora da lako “nadmudrite” saobraćajnu policiju. Pri tome kolektivnu odgovornost onih koji učestvuju u saobraćaju i brinu o njegovoj bezbednosti “gura pod tepih”, a krivicu prebacuje na korisnike puteva, to jest vozače.
Prosečna brzina na auto-putu
Razdaljina između dve naplatne rampe na auto putu Beograd – Niš je oko 210 km. Ako pođemo od pretpostavke da je ograničenje brzine na celoj deonici puta 120 km/čas (a nije, jer ima i ograničenja od 100, 80, pa i manje gde su radovi na putu…), to znači da tu razdaljinu vozač treba da pređe za najmanje 1:45 sati. Ako je pređe brže teško njemu.
Primera radi, na prvoj deonici puta od 110 km vozač vozi brzinom od oko 80 km/čas što znači da je pređe za otprilike 1:08, a drugu deonicu puta (od 100km) vozi brzinom od 200 km/h i pređe je za oko 30 minuta. To znači kada dođe na rampu, on je u vremenskom okviru od 1:45 sati, i neće snositi nikakvu posledicu. Zbog uslova na našim putevima retko se dešava da neko vozi 200 km/h, ali će se dešavati da vozi 180km/h celom rutom, pred naplatnom rampom stane na pumpu, sipa gorivo, ode u WC, pojede sendvič i dođe na rampu taman u vremenskom intervalu od 1:45 sati. Ispada kao da se celom dužinom puta držao ograničenja brzine.
Drugim rečima, ukoliko je maksimalna dozvoljena brzina na putu 120 km/čas, iz gore navedenog primera je jasno da se ne može utvrditi da li ste vi vozili 130, 140, ili pak 200 km/čas i samim tim ne može se jasno utvrditi da li ste prekoračili dozvoljenu brzinu.
Naravno, svi bi mogli da koriste ovu metodu da ne postoje presretači na auto-putevima, koji će u većem obimu loviti bahate vozače, kako je najavljeno iz Uprave saobraćajne policije. Takođe, trenutno ograničenje maksimalne brzine na našim auto-putevima je 120 kilometara na sat, mada se nedavno pominjalo i pokretanje inicijative da ova brzina bude povećana na 130.
Propisane kazne za prekoračenje brzine
U Zakonu o bezbednosti sabraćaja jasno stoje propisane kazne za određena prekoračenja brzine. Zakon propisuje dve grupe ograničenja: Ograničenje brzine u naselju i ograničenje brzine van naselja (u koje spada auto-put)
Ono što je upitno kod ovakvog sistema kažnjavanja je da li će oni vozači koji vole brzu vožnju i kojima nije problem da to i plate, ipak primorati nadležne da opet preispitaju metode kažnjavanja.
Kazne za prekoračenje brzine van naseljenog mesta:
• Za vožnju brzinom koja je do 20 km/čas veća od dozvoljene
– Novčana kazna od 3.000 dinara.
• od 21 km/čas do 40 km/čas veća od dozvoljene
– Novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara
• od 41 km/čas do 60 km/čas veća od dozvoljene
– Novčana kazna od 6.000 – 20.000 dinara, 3 kaznena poena i kumulativna primena mere zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje 30 dana.
• od 61 km/čas do 80 km/čas veća od dozvoljene
– Novčana kazna od 15.000 – 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, 6 kaznenih poena i kumulativna primena mere zabrane upravljanja vozilom u trajanju od najmanje 3 meseca.
• preko 80 km/čas veća od dozvoljene
– Kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna u rasponu od 100.000 – 120.000 dinara i 14 kaznenih poena uz kumulativnu primenu mere zabrane upravljanja vozilom od najmanje 8 meseci.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi uslovima puta. To znači da treba proceniti sve saobraćajne uslove trenutno prisutne: stanje puta, vidljivost, preglednost, atmosferske prilike, stanje vozila i tereta, gustinu saobraćaja i dr., tako da možete blagovremeno da se zaustavite pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima možete da uočite, odnosno da vozilom upravljate na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ukoliko i pored ograničenja od 120 km/čas odlučite da vozite brže, i recimo izaberete da vozite brzinom do 160 km/čas (od 21 km/čas do 40 km/čas veća od dozvoljene) i pri tome vas ulovi presretač, mogli bi biti novčano kažnjeni iznosom od 5.000 din. a u slučaju sporazumnog dogovora “samo” 2.500 din.
Sa povećanjem dozvoljene brzine na auto-putevima na 130 km/čas onaj ko napravi ovakav vid prekršaja mogao bi voziti brzinom od 168 km/čas uz rizik kazne od 2.500 dinara a da pritom ugožava bezbednost saobraćaja.
Važno je napomenuti da čak i ako je u pitanju vožnja pod dejstvom alkohola, omogućeno je sporazumno odgovarati za prekršaj, ali su kazne ukoliko ste pri tome prekoračili i dozvoljenu brzinu, ili napravili još neki prekršaj kumulativnog karaktera (sticaj) pa se sabiraju.
Evidenciju o kaznenim poenima vodi teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. Ukoliko želite da proverite koliko ste kaznenih poena do sada napravili, uvid u ovu evidenciju podrazumeva pisani zahtev nadležnoj jedinici MUP-a.
Izvor: Plumrace.com / Justicija
Foto: arhiva / Novosti.rs
