Zamislite da možete da vozite svoj ekološki prihvatljiv električni automobil do 2.400 kilometara bez zaustavljanja da biste napunili bateriju. To je udaljenost četiri puta veća koliko najbolji i najskuplji električni automobili sada mogu da pređu sa jednim punjenjem.
Prema prvim informacijama ova nova generacija baterija za razliku od onih koje se koriste u uobičajenim električnim automobilima, može da napaja i autobuse, velike kamione, pa čak i avione, piše Klix.ba. Takođe, ove baterije su daleko jednostavnije i jeftinije za proizvodnju od baterija koje se trenutno koriste u milionima električnih vozila širom sveta i za razliku od njih lako se mogu reciklirati.
Ovo možda zvuči kao priča iz naučne fantastike. Ali nije. Nedavno je pronalazač baterije, britanski inženjer i bivši oficir Kraljevske mornarice Trevor Jackson, potpisao ugovor vredan više miliona funti za započinjanje proizvodnje uređaja u velikoj seriji na teritoriji Velike Britanije. Rešenje dobijanja električne struje iz čistog aluminijuma je naučnicima odavno poznato, ali ono što je Jackson uspeo je genijalno jer uz posebnu formulu elektrolita može da koristi znatno nečistiju i jeftiniju vrstu aluminijuma, dobijenu reciklažom i slično.
Austin Electric, inženjerska firma sa sedištem u Essexu, koja sada poseduje prava na korišćenje starog logotipa Austin Motor Company, počeće da stavlja hiljade ovih novih baterija u električna vozila sledeće godine. Prema glavnom direktoru Austina, Dannyju Corcoranu, ova nova tehnologija će u potpunosti promeniti pravila "igre".
Ovaj izum lako može da pomogne pokretanju sledeće industrijske revolucije. Prednosti u odnosu na tradicionalne baterije za električna vozila su ogromne", rekao je Corcoran.
Javnost je malo ili nikako čula za Jacksonov izvanredni izum. Razlog je, kako on kaže, taj što su se, otkad su on i njegova kompanija Metalectrique Ltd pre desetak godina stvorili prvi prototip, suočili s odlučnim protivljenjem proizvođača iz automobilske industrije. I danas mnogi zvaničnici velikih kompanija tvrde da su benefiti ovih baterija preuveličani i da tehnologija nije dokazano funkcionalna.
Ipak, nezavisna procena vladine agencije "UK Trade and Investment" rekla je 2017. godine da se radi o "vrlo atraktivnoj bateriji" koja se temelji na "dobro utvrđenoj" tehnologiji i da proizvodi mnogo više energije po kilogramu u odnosu na standardne tipove baterija.
Nakon godina eksperimentiranja u njegovoj radionici u selu Callington, Jacksonov eureka momenat je stigao kada je razvio novu formulu elektrolita koja nije bila ni otrovna ni zapaljiva.
"Čak sam i pio tu formulu dok sam je demonstrirao investitorima, tako da mogu da posvedoče da je bezopasna", kaže Jackson. Slično rešenje koje je postojalo 60-ih godina je imalo problem što je radilo samo s potpuno čistim aluminijumom, što je vrlo skupo. Jacksonov elektrolit radi s metalima mnogo niže čistoće - uključujući i limenke od pića. Formula, koja je strogo tajna, ključna je za njegov uređaj i bateriju.
Tehnički bi ga trebalo opisati kao gorivu ćeliju, a ne bateriju. Bilo kako bilo, toliko je lagana i moćna da bi mogla započeti revoluciju saobraćaja s niskim udelom ugljenika jer već u ranoj fazi razvoja isporučuje toliko energije.
Nakon što ja Austin ušao u partnerstvo planirana su tri projekta koja su već u fazi realizacije. Prvi je proizvodnja 'tuk-tuksa' - taksija na tri točka za azijsko tržište. Drugi je pravljenje električnih bicikala, koji će biti jeftiniji i voziti mnogo duže od onih koje prave rivali.
Na kraju, i najvažnije, Austin je počeo da proizvodi setove za konverziju običnih benzinskih i dizelskih automobila u hibride, opremajući ih aluminijumskim vazdušnim ćelijama i električnim motorima na zadnjim točkovima. U tom slučaju vozač će moći da odabere da li će upravljati automobilom na fosilno gorivo ili na struju. Cena svake konverzije, kaže Jackson, iznosiće oko 3.500 funti, a biće dostupna početkom iduće godine. To će, dodaje, biti odskočna daska električnom vozilu koje pokreću gorive ćelije od aluminijuma i vazduha.
Važna stavka je i sama cena baterije. Gorivna ćelija od aluminijima sa vazduhom koja bi se znatno duže koristila za isti automobil koštala bi oko 6.000 evra.
Takođe, vozači automobila koji zavise od litijum-jonskih baterija moraju da ih pune iz mreže što je proces koji i dalje traje dugo, često preko noći. U slučaju aluminijumsko-vazdušnih ćelija vozač bi je jednostavno zamenio za novu. Umesto velike mreže punionica, sve što je potrebno su prodavnice u kojima se stanice mogu zameniti, baš kao što ljudi već menjaju boce s plinom. Zamena baterije, kaže Jackson, traje oko 90 sekundi.
Izvor: Klix.ba