Koliko god neki proizvođači pokušavali da pronađu alternetivu za skupe i (relativno) retke materijale u baterijema, oni još dominiraju.

U sledećih nekoliko godina sigurno ćemo biti svedoci važnim tehnološkim iskoracima i smanjenju tih sirovina u baterijama, ali do tada će proizvođači i dalje zavisiti od njih. Zbog toga su baterije skupe, a za sada i sumnjivih ekoloških blagodati jer se do sirovina dolazi neekološkim metodama, a i sama hemija baterija nije najzdravija za okolinu, što će biti problem pri njihovu odlaganju, navodi Revija HAK.

Prosečna litijum-jonska baterija sadrži oko 28,9 kilograma nikla, 7,7 kg kobalta i 5,9 kg litijuma. Ako se ne recikliraju, ovi metali idu u otpad. To je još i oko 80 kg bakra te oko 30 kg grafita za ukupnu masu od nekih pola tone (za prosečni električni automobil). Mada se predviđa da će litijum-jonska baterija sadržavati manje metala 2030. godine, recikliranje tih materijala će i dalje biti važno kako bi se održao korak s rastućom globalnom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Ili ćemo dobiti neku novu tehnologiju.

Izvor: Revijahak.hr

Foto: Arhiva Autoblog.rs / Ford