Nameštanje kilometraže na automobilma ili vraćanje kilometraže je praksa kojoj nema kraja. Uprkos Uredbi EU o zaštiti od manipulacije brojačem kilometara (2017.), prevare i dalje traju. Studija Nemačkog autokluba (ADAC) dokazuje da se lako može manipulisati i kilometražom novih automobila. Ne samo onih starijih.
Ali neki proizvođači automobila pokazuju da postoji i drugi način.
Prema podacima policije u Nemačkoj, na svakom trećem polovnom automobilu se manipuliše, navodi Revija HAK.
Nameštanje brzinomera je obično dečja igra i nudi se već od 50 evra. Na taj način prevaranti povećavaju vrednost u proseku za 3000 evra po automobilu, varajući kupce polovnjaka ili lizing kuću. Procenjena ukupna šteta u Nemačkoj je oko šest milijardi evra godišnje. Osim prevare s cenom, potencijalni kupac može da strada jer neće, na primer, na vreme da promeni zupčasti kaiš i zbog toga motor može da doživi katastrofalnu havariju.
Manipulaciju brzinomerima je teško otkriti. Većina OBD uređaja takođe ne može to da učini. Zato bi kupci polovnjaka trebalo da provere da li postoje odstupanja. Proverite račune servisa, servisnu dokumentaciju, podatke stanica za tehničke preglede, račune za gorivo (ako je korišćena kartica za gorivo, tamo je prikazana kilometraža) ili oznake za promenu ulja zbog verodostojnosti. Zamena ulja je najkasnije nakon 40.000 kilometara. Dakle, ako automobil navodno ima samo 100.000 kilometara na satu, a sledeća izmena ulja je na 180.000 kilometara, nešto nije u redu. Kada kupujete polovni automobil, obratite pažnju ne samo na kilometražu, već i na stanje automobila i uslove rada prethodnih vlasnika. Vozilo s nekoliko pređenih kilometara, koje se vozi na kratkim gradskim rutama koje izazivaju habanje, može da bude pod većim opterećenjem od onog s mnogo pređenih kilometara, koje se vozi uglavnom na dugim putovanjima. Memorija grešaka i intervala održavanja može da se očita u servisima. Kilometraža delomično zabeležena u unosima grešaka (koje se javljaju u automobilima) ne sme da bude veća od ukupne kilometraže prikazane na instrument tabli.
Znamo, to je previše je varijabli, ali alternative nema. Ili se možete prepustiti faktoru sreće pri kupovini polovnog automobila.
Ako nešto sumnjate, možete u servisu da utvrdite datum proizvodnje brzinomera i upravljačkih jedinica. Moguće je da su oštećeni tokom manipulacije, a zatim zamenjeni. Brzinomer ili upravljačka jedinica s godinom proizvodnje 2021. (obično utisnuta u kućište ili pričvršćena nalepnicom) ne odgovara vozilu proizvedenom 2019. Osim ako prethodni vlasnik ne može da dokaže da je to zamenjeno zbog kvara. U ovom slučaju, međutim, mnogi proizvođači prenose stvarnu ukupnu kilometražu na novu ploču instrumenata.
Uredba EU 2017/1151 propisuje da kilometraža u automobilu mora sistematski da se štiti. Zakon je na snazi od septembra 2017. za nove modele vozila te od septembra 2018. za sve nove automobile. Ali još nedostaje detaljan propis kako bi tačno ta zaštita trebalo da izgleda i koje neutralno telo bi trebalo da je proverava. Rezultat je da se prevare nastavljaju.
Prilikom ocenjivanja relevantnih sajtova, stručnjaci ADAC-a su primetili da se to više ne odnosi na nove modele Audija A3 i VW Golfa 8. Razumno je pretpostaviti da bi ovi modeli mogli da budu bolje zaštićeni od prevara nego mnogi drugi modeli, čak i u višim cenovnim klasama. Audi i Volkswagen tvrde da su za teško probijanje njihovog koda zaslužni čipovi s HSM-om. To je skraćenica za Hardware Secure Module, koji je mahanizam zaštite protiv nameštanja kilometraže.
Izvor: Revijahak.hr
Foto: Arhiva Autoblog.rs / Volkswagen