Ma, šta to policajci rade na putu? Mnogi vozači su se iznenadili 15. februara 1959. godine kada su nemački policajci na putu između Dizeldorfa i Ratingena iz svog vozila izvadili dve velike kutije i postavili ih na tronošcima.

Koja je bila svrha ovog čudnog uređaja, čiji kablovi su vodili u unutrašnjost policijskog vozila? Namenu su uskoro saznali oni koji su prebrzo prošli pored uređaja. Malo dalje mahnuo im je policajac, zatražio da se zaustave, pokažu dokumente…

Ne samo to, "trkači" su dobili do tada neviđenu "čestitku" - fotografiju zadnjeg dela svog automobila, uključujući tablice, a u gornjem desnom uglu ispisanu brzinu kao dokaz kršenja propisa! To je bio crni dan za sve drumske trkače u Nemačkoj, pokazaće se, i u ostatku sveta.

Na današnji dan pre 60 godina je počela era mobilnih brzinskih zamki. Saobraćajni radar Telefunken VRG 2, koji je premijerno upotrebljen u okrugu Dizeldorfaa, već prvog dana je doneo odlične prihode vlastima.

"Uređaj budućnosti, precizan, pouzdan, svestran", tako je Telefunken pohvalio VRG 2 koji je koštao tada ogromnih 20.000 maraka. Štampa je - za razliku od mnogih vozača - bila puna pohvale za novi tip merenja brzine.

"Bez obzira na uslove osvetljenja, uređaj precizno otkriva vozilo, registarske tablice, brzinu, saobraćajnu situaciju", tako je Rheinische Post pohvalio mobilnu kutiju za brzinu.

Ova tehnološka revolucija je stigla na nemačke puteve u želji za većom sigurnošću saobraćaja. Krajem '50-ih godina sve više Nemaca je putovalo u sve bržim automobilima. Broj smrtnih slučajeva na putevima 1955. godine je dostigao brojku od 15.000 stradalih!

Dve godine kasnije je uvedeno ograničenje brzine od 50 km/h u naseljima. Međutim, policija nije imala efikasno oružje za otkrivanje onih koji prekorače brzinu. Nekada su naoružani štopericama pokušavali da odrede brzinu vozila u prolazu, ponekad su čak patrolnim kolima pratili trkače.

Telefunken VRG 2 je sve ovo učinio mnogo jednostavnijim: Policijaci su morali samo da sede u svom automobilu, jedan je bio dovoljan da snimi trkača i javlja kolegi napred.

Ubrzo je mobilni radar "bljesnuo" širom Nemačke i sveta. Oduševljeni velikim uspehom svojih kolega u okrugu Rajnlanda, brojni drugi gradovi i države su takođe postavili zamke za brzinu.

Odgovorni su brzo shvatili da se mobilni radari mogu koristiti ne samo za edukaciju u saobraćaju i spašavanje ljudskih života, već i prikupljanje mnogo novca u budžet. Ostalo je istorija…

Izvor: Radiosarajevo.ba

Foto: Telefunken / ADAC