Fiat Panda je redak dokaz da sam dizajn ne čini automobil već je za kupce najveća vrednost njegova praktičnost. Kutijasta forma Pande predstavljena 1980. osvojila je minimalizmom srca miliona kupaca.
Mnogi automobili su dokazali da lepota nije presudan element koji će odlučiti o odzivu tržišta. Prisetimo se samo bestselera poput Spačeka, Renaulta 4 ili VW Bube koji su pri prezentacijama bili predmet podsmeha javnosti. Tom krugu neuglednih, ali uspelih proizvoda mogli bismo pridružiti i Fiat Pandu.
Fiat Panda je proizvod nastao na smeni dva ekonomska perioda u kojima se svet našao 1980. godine. Zadatak da izradi novi automobil kojim će Fiat krenuti u bolju budućnost uprava je poverila Giorgettou Giugiaru. Giugiaro je pero lakoćom iscrtao vozilo koje se odlično prilagodilo periodu štednje goriva. Mag dizajna je napravio mališana koji je pored male potrošnje mogao da posluži i za prevoz višečlane porodice s neophodnim stvarima.
Kada je 1980. godine Fiat konačno predstavio svoj novi automobil Pandu, bilo je vidljivo da je dizajner više pažnje posvetio komforu i praktičnosti nego futurističkim linijama. Bio je to multifunkcionalni automobil, prava mera za slobodu ličnosti osamdesetih. Nije tu bilo ničeg suvišnog, jer je vođeno računa da je tada od 17,6 miliona automobila u Italiji, gotovo 57 posto otpadalo na klasu Pande koja je u Fiatu bila između modela 126 i 127. Kutijasta karoserija je bila oblikovana gotovo oštrim bridovima i prepuna uglova zbog koje su je prozvali sandukom na točkovima. Ni unutrašnjost nije bila maštovitija, ali zato je vođeno računa o maksimalnoj iskorišćenosti prostora. Tanka sedišta – poput Spačekovih, bez obzira na jeftinoću izrade, pružala su dovoljno komfora. Sedišta su imala i mogućnost obaranja, pa se tako moglo zadovoljiti i avanturistički nastrojene mlade generacije. Sve je bilo upravo po meri mladih željnih putovanja i otkrivanja novih svetova.
Naravno da formula živahnosti i neobaveznosti ne bi bila potpuna bez odgovarajućih motora. Oni su bili sasvim dovoljni za gradske prilike, ali Panda se nije sramila i krajnjih brzina na autoputevima. Fiat je iskoristio agregate iz Fiata 126 (vazduhom hlađeni dvocilindrični motor sa 650 ccm i 30 KS) i Fiata 127 (vodom hlađeni četvorocilindrični motor s 900 ccm i 45 KS).
Tokom godina, motori su zapravo bili jedino što je Fiat menjao u čitavom konceptu. Umesto prekrajanja karoserije prema zahtevima stilista, Fiat je odlučio da menja samo ispod lima. Krajem ljuna 1983. predstavljena je Panda 4×4. U dizajnerski nepromenjenu karoseriju ugradili su u saradnji s austrijskim Steyrom pogon na sve točkove. Mala Panda je tako 1989. godine pratila i Fiatovu ekspediciju na obeležavanju gpodišnjice trke Peking – Pariz u dužini 22.000 km. Prva generacija je proizvedena u preko 4 miliona primeraka u 60 različitih komercijalizovanih verzija, a karijeru je završila 2003. godine.
Izvor: Revijahak.hr
Foto: arhiva Autoblog.rs / Fiat
