Škoda je objavila priču o svojoj legendarnoj Octaviji prve generacije, koja je briljirala i na sportskim takmičenjima. Nakon što se politička situacija krajem 1950-ih lagano ublažila, Škoda se vratila u međunarodni moto sport i takmičila se na prestižnom reliju Monte Karlo 1956. godine prvi put od 1949. godine. Škoda Octavia Touring Sport (TS) je takođe osigurala brojne pobede na međunarodnim skupovima relija, podseća Revija HAK.
Šezdesete su bile politički bogata decenija: proizvođač automobila sa sedištem u Mladoj Boleslavi je takođe želeo da iskoristi oprezno otvaranje Čehoslovačke. Uspeh u moto-sportu je uvek bio dobar način za promociju novih modela, a Škoda je svoja vozila slala na takmičenja na prestižnim međunarodnim relijima. Dugi trkački reliji su poslužili kao testovi izdržljivosti za vozače i mašine, a sve snažniji i brži reli automobili su garantovali uzbudljive trke. U to vreme su takmičenja u autosportovima zahtevala minimalne troškove, a mnogi timovi su sami modifikovali svoja vozila. Čvrst i pouzdan osnovni model poput Škode Octavije Touring Sport se pokazao dovoljno snažnim da se izvuče na čelo terena.
Ovaj model je bio dostupan s dva motora, a time i u dve verzije. Za razliku od osnovne verzije Octavije, početna verzija zapremnine 1089 cm³ je imala dva karburatora Jikov 32 SOPb. Kasnije je motor opremljen novim usisnim razvodnikom i zahvaljujući deflektorima na klipovima imao je stepen kompresije 8,4:1. Te modifikacije su povećale snagu na 50 KS pri 5500 o/min, dok je maksimalni obrtni moment od 74.5 Nm postignut pri 3500 o/min.
Proizvodnja modernizovanih modela Octavije i Felicije je pokrenuta 1961. godine, a Škoda je oba modela ponudila kao Super verzije. Za ovu varijantu proizvođač automobila je povećao zapreminu motora na 1221 cm³. Verzija Super je imala stepen kompresije 7,5:1 i isporučivala je 47 KS. Zahvaljujući još većem stepenu kompresije od 8,4:1, Octavia TS 1200 predstavljena u januaru 1962. godine je generisala 55 KS pri 5100 o/min. Motor je postigao najveći obrtni moment od 86.2 Nm pri 3500 o/min. Među privatnim kupcima model je bio popularan projekat podešavanja; uz odgovarajuće tehničke promene i potrebno iskustvo, snaga motora mogla je da se poveća na nešto manje od 100 KS. Više od 2270 jedinica Octavija TS i Octavije 1200 TS je sišlo s proizvodne linije između 1960. i 1964. godine.
Mada je Octavia TS 1200 – s masom od 920 kilograma – bila 20 kilograma teža od kabrioleta Felicia, proizvođač je tvrdio da ima identične vozne performanse s istom potrošnjom goriva. Automobil je postizao brzinu do 130 km/h i potrošnja je bila 9,1 litre benzina na 100 kilometara. Sinhronizirani su drugi do četvrti stepen prenosa četvorostepenog menjača, palica zupčanika je bila smeštena u centralni tunel.
Vozila modifikovana za reli su imala 15-inčne naplatke s gumama Barum, a Michelin gume s metalnim čepovima su korišćene za vožnje na snegu i ledu. Od prvih nastupa, Octavia se pokazala snažnim konkurentom u kategoriji ispod 1300 cm³. To nisu primetili samo skandinavski timovi već i učesnici iz Austrije, Poljske i Grčke. Odluka o korišćenju relativno jeftinog vozila se isplatila.
Octavia TS je postigla najveće uspehe u rukama privatnih vozača na reliju Monte Karlo i finskom reliju 1000 jezera. Finski dvojac Esko Keinänen/Rainer Eklund je završio na 6. mestu ukupno i prvom u svojoj klasi u Monaku 1961. godine. Godinu dana kasnije, najmanje 16 vozačkih timova iz osam zemalja je učestvovalo na reliju Monte Karlo s Octavijom. Kao i prethodne godine, Finac Esko Keinänen je dominirao u svojoj klasi i trijumfirao protiv četiri vozila Alfa Romea. Automobili fabričkog tima na ovom reliju Monte Karlo bili su samo malo modifikovani – stepen kompresije je bio identičan proizvodnoj verziji.
Izvor: Revijahak.hr
Foto: Škoda
